Asimo se od automatske mašine koja je bila u stanju da obavlja samo nekoliko specifičnih zadataka razvio u autonomnu mašinu koja donosi odluke zasnovane na stanju okruženja u kome se nalazi. Na primer, zahvaljujući brojnim senzorima može da uoči i izbegne prepreke bez ikakvih dodatnih komandi operatora i u stanju je da prepoznaje lica i glasove i da odgovara na pitanja više ljudi koji mu se istovremeno obraćaju, što ni ljudima ponekad nije lako.
Noge su mu ojačane a repertoar pokreta proširen, tako da sada može da hoda i po neravnim površinama, trči unazad ili skakuće na jednoj nozi, a u prste i dlanove ruku ugrađeni su mu taktilni senzori zahvaljujući kojima sada može da izvršava i zadatke koji zahtevaju dosta spretnosti, na primer, da odvrne poklopac na plastičnoj flaši a da je ne zgnječi.
Uprkos tome što je opremljen novim tehološkim dodacima Asimo je smršavio čitavih šest kilograma, tako da je sada težak oko 48 kg. Verovatno je i to jedan od razloga što sada može da trči brzinom od devet kiliometara na sat, tri kilometra brže od prethodne verzije.
Honda razvija Asima već jedanaest godina i taj robot sada uspeva da izvede nekoliko svakodnevnih zadataka poput donošenja pića i raznošenja kancelarijske opreme, kao i neke daleko složenije, poput dirigovanja orkestrom.
Mada će mu trebati još dosta vremena pre nego što se useli u stanove, nema sumnje da se u ovoj novoj verziji još više približio ostvarenju tog cilja.