Ova praksa će, međutim, za neke postati deo prošlosti.
Književnik i preduzetnik iz Moskve Ivan Mitin odlučio je da otvori “Ziferblat”, lanac anti-kafića u Londonu. Koncept Ziferblata, što u prevodu sa ruskog znači brojčanik, jeste da mušterije plaćaju vreme provedeno u lokalu, a ne piće.
U cenu boravka u lokalu su uključeni i neograničene količine kafe, keksa i interneta.
Ovaj inovativni metod naplaćivanja znači da mušterije plaćaju tri penija (oko dinar i 30 para) za svaki minut proveden u kafiću, dok za deset evra mogu da ostanu koliko hoće.
Mitin ipak više voli da svoj novi koncept zove “slobodan prostor”, a ne anti-kafić jer smatra da neguje razgovor i kreativnost među strancima. On kaže da je na ovu ideju došao nakon jednog pomalo utopijskog sna.
“Želeo sam da stvorim mesto gde bi ljudi pre svega mogli da budu otvoreni jedni za druge, bez alkohola i gužve noćnih klubova”, kaže Mitin.
Dok je ovaj koncept poprilično nov u Londonu, u Rusiji su ovakvi anti-kafići već odavno deo svakodnevnog života. Svakog meseca Mitinovih devet “Ziferblat” lokala poseti oko 30.000 ljudi. Međutim, Mitinovi anti-kafići su samo među desetinama takvih koji su “kolonizovali” ulice Moskve, Sank Peteburga i drugih gradova širom Rusije u poslednjih nekoliko godina.
U tom smislu Mitinov koncept nije samo novi preduzetnički poduhvat, već pojava potpuno novog fenomena.
Prvi “Ziferblat” je otvoren 2011. godine i odmah je uneo revoluciju u ustaljene moskovske kafiće jer je u potpunosti izmenio način na koji ljudi vide odlazak u kafić. U “Ziferblatu” se svakodnevno prikazuju filmovi, organizuju predavanja, svirke i čitanja poezije, a možete da donesete svoju hranu i piće. Tamo vas čekaju i blender za piće kao i mikrotalasna za podgrevanje hrane. Jedino što je zabranjeno je alkohol.
Trenutno u Rusiji ima oko 200 anti-kafića, a Mitin se nada da će ponoviti svoj uspeh i u Velikoj Britaniji, a kako kaže “ako osvoji London, na redu su Berlin i Pariz i ostali veliki gradovi sveta”.
Međutim, sociolozi smatraju da za svoj uspeh u Rusiji Mitin treba da zahvali kulturi koja je predisponirana komunističkom duhu slobodnih prostora. Holandski sociolog Gert Hofstede smatra da Rusi više vole da se osećaju kao deo neke veće grupe van porodice, za razliku od zapadnog sveta, gde je “na snazi” individualizam.