Film o Bosni i osećanja prema Srbima
„Skoro polovinu glumaca u mom filmu čine Srbi, oni su postali deo naše ekipe, deo moje porodice, volimo se i veoma smo bliski. Mislim da to dovoljno govori o tome šta osećam prema Srbima“, rekla je Žoli za Press.
Ona dodaje da je zadovoljna filma jer on ima ima za cilj da skrene pažnju na žrtve, iako nije fokusiran na srpske.
„Jasno mi je da bi ljudi iz Srbije voleli da vide druge u filmu, ali ovaj film nije o tome. Vi imate pravo da napravite film i treba da ga posvetite srpskim žrtvama. Ima mnogo divnih srpskih reditelja koji to mogu da urade“, kaže ona.
Komentarišući to što ima dosta onih koji njen film doživljavaju kao antisrpski, glumica odgovara: „Problem je što svi imaju mišljenje o ovom filmu, a niko ga nije gledao. Nadam se da će ga ljudi u Srbiji pogledati otvorenog srca i uma, mada znam da će to biti veoma teško zbog različitih priča i izveštaja, ali ipak se nadam“.
„Ja sam kao scenarista pisala o onome što sam otkrila dok sam istraživala ovu temu i o tome što se zaista dogodilo. To ne treba poricati. Razumem ljude iz zemlje koja je obeležena kao agresorska, znam za komentare i vaše reakcije, ali to nije fer. Podsetiću da skoro polovinu glumaca u filmu čine Srbi, oni su postali deo naše ekipe, deo moje porodice, volimo se i veoma smo bliski. Mislim da to dovoljno govori šta osećam prema Srbima“.
Posle Bosne i srpskih agresora – Avganistan
U razgovoru za AFP, Žoli je malo drugačije predstavila svoj poslednji film, a ujedno i najavila da će joj Avganistan najverovatnije biti sledeća tema.
Žoli je gost Berlinskog filmskog festivala gde se prikazuje njen film “U zemlji krvi i meda”. Ona je rekla agenciji AFP da je stala iza kamere sa ciljem da njen “film bude snaga pomirenja”.
“Napisala sam dosta članaka dok sam proteklih 10 godina obilazila konfliktna područja širom sveta, frustrirana nedostatkom intervencije”, istakla je tridesetšestogodišnja dobitnica Oskara.
“Otišla sam u region i počela zaista da se interesujem za rat u Bosni, ali nisam mogla da razumem i shvatim o čemu se tu radilo. Osetila sam da se to dešavalo mojoj generaciji i da bi trebalo da o tome više znam, pa sam odlučila da se malo više informišem”, ispričala je Žoli.
Slavna glimica, koja je i ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija, rekla je da je istraživanje rata u Bosni inspirisalo da napiše scenario i da je njen partner, glumac Bred Pit, ohrabrio da prikaže grubu stranu ljudi koji su na različitim stranama učestvovali u ratu od 1992. do 1995. godine. Kada je došlo do snimanja filma, shvatila je da je, kako je kazala, “jedina koja ima objektivnu distancu prema temi i strastvenu posvećenost tom poslu”. “I tako sam se našla u ulozi reditelja”, dodala je ona.
“Znala sam da postoje ljudi koji su sposobniji od mene za taj posao, ali mi je zaista stalo do te teme i osetila sam da to treba ja da uradim”, objasnila je Žoli.
Priča filma govori o ljubavi između mlade muslimanke i Srbina pre rata, koji se nakon izbijanja sukoba ponovo sreću, ali ovoga puta ona je zarobljenik srpske vojske u Bosni, kojom on komanduje. I dok vojnici siluju druge zarobljene žene, on pokušava da je zaštiti, ali u nemilosrdnom ratu punom prevrata on u tome uspeva samo privremeno, piše AFP.
Žoli je rekla da je najteži deo rada na filmu bilo tražiti od glumaca, koji dolaze iz bivše Jugoslavije i nose gorke uspomene na rat, da simuliraju “divljaštvo koje je rascepilo njihovu zemlju”.
“Bilo je veoma teško za sve, za glumce koji su morali da igraju agresore”, istakla je Džoli koja boravi u Nemačkoj sa Pitom i decom. “Oni su očevi, muževi i veoma fini ljudi i nisu želeli da to rade. Ali su znali da moraju u ime tih žena kako bi pokazali svu brutalnost koju su one pretrpele tokom rata”, ispričala je glumica AFP-u.
Ona je rekla da je najteža za snimanje bila scena u kojoj je starijoj ženi naređeno da se skine dok je stajala na nišanu, a vojnici je gledali i smejali se, što je iskustvo koje joj je preneo nekadašnji zarobljenik u ratnom logoru.
“To je nešto što nikada ne biste ni od koga tražili, ali morate da tražite od jedne starije žene da ipak uradi. Cela ekipa se osećala veoma neprijatno tokom snimanja te scene, ali ona je bila veoma profesionalna. Prišla sam joj više puta da je pitam da li je dobro i da li je sigurna da će to uraditi, a ona je odgovorila da se nada da će Srbi gledati film bez predrasuda”, ispričala je Džoli.
“Bila sam nedavno u Aušvicu i mnogo je imena Srba na zidovima, jer su se borili protiv nacista, a kasnije su postali agresori”, istakla je holivdska glumica.
Ona je naglasila da je “važno proučavati genocide i razumeti ih, kako bi shvatili na koji način da ih zaustavimo”.
Upitana o sledećem projektu, Džoli je rekla da će zadržati fokus na konfliktnim žarištima.
“Radim na nečemu što se tiče Avganistana, ali nikome još uvek nisam pokazala”, dodala je Džoli.
To što je ‘prvi put’ i što se nekolicina stavila u službu tebi i tvog zadatka – nisu nikakvi argument – ako je akcenat na priči, onda nema nacionalne pripadnosti junaka.
Ona kaze “ona je istrazivala istinu”. Pitanje je, ciju istinu. Isto tako kaze da ima sposobnih Srpskih rezisera da iznesu Srpske zrtve. Nije li to bila njena duznost da prikaze SVE zrtve bilo cije. No, ona je napravila film da pravi Srbe u najgoroj slici, i kad to prodje kroz svetske midije, mogu Srbi da prave sta hoce, svet je vec obrazovan od Andjeline, jer njeno i Bradovo bogatstvo pravi “istinu”. A ovi Srbi sta su joj sluzili je kao da su pljuvali na Srpske zrtve i njihovu familiju. Neka je njima to na dusi, kad tad mozda ce im savest proraditi i potraziti istinu. Sa ovim nikako ne podcenjujem ili ponizavam zrtve drugih naroda u prijasnjoj Jugo, samo hocu da kazem da je trebala da bude osetljiva za sve zrtve, jer treba da zna da u civilnom ratu ima mnogo razlicitih “istina” i razloga zasto je rat i poceo. Da je znala kako je lako napraviti rat na Balkanu i kome je bio potreban. Interesantno da su Srbi bili jedini koji nisu hteli rat, ali su ostali najveci krivci. Opet, sto se tice Andjeline mogu da kazem: “Pare buse gde burgija nece”, a ona toga ima dosta i moze da radi sta hoce bez obzira na istinu.
E,MOJA SIROTA ANGELINA,NE ZNAS TI SA KIM SI SE ZAKACILA.STA GOD TI REKLA NECE VREDETI I ZATO NEMOJ DA SE PRAVDAS.
Čuo sam za ovaj film još dok se snimao, ali iskreno, nisam ni očekivao da će zaplet biti “hamletovski” a ovo ostvarenje ući u antologiju filma… Zato, ne vidim čemu tolika pompa oko ovog filma.
Da li su Srbi u toku rata činili zločine? Ne, nisu, činili su ih ljudi sa imenom i prezimenom, a bilo ih je i među Srbima kao što ih je bilo i među drugim učesnicima rata. Ali, kao što je naša kinematografija posle 2. sv.rata prikazivala u ratnim filmovima sve Nemce kao “zle zadrigle naciste koji ubijaju sirote partizane”, jer su Nemci bili pobeđena strana … tako danas većina filmova prikazuje i nas. Izgubili smo, jači su, šta da se radi …
Mene ne boli što o srpskim žrtvama nije rada da govori i prikazuje priču o njima neka Anđelina Džoli, ali me boli što je danas gotovo “nepristojno” o tome govoriti u javnosti u ovoj zemlji. Svi se toga libe, a to nije u redu. Čovek je čovek, i nevina žrtva je nevina žrtva, ma čija da je. Mislim da se kojim slučajem uvažavalo načelo jednakosti za sve strane,od početka rata pa do danas, ne bi ni ovde ljudi bili toliko nepoverljivi prema zapadnim medijima, ili stvaraocima koji su prikazivali i prikazuju ratna dešavanja na prostoru bivše SFRJ. Pa ni Anđelina Džoli ne bi imala šta da se pravda…
Najbolji filmovi sa ovom tematikom su oni koji govore o borbi dobra i zla u samom čoveku. I koji dovode do zaključka da čovek, ako je “pravi čovek” nikad neće učiniti nešto nečovečno čak ni u ratu. A za sami film je nebitno čiju uniformu taj čovek nosi, ima takvih na svim stranama. Kao što ima i onih koji nisu dostojni zvanja čoveka niti uniforme koju nose …
p.s.
Anđo ljubavi jesi slatka, ali snimanje filmove prepusti Skorsezeu i drugim majstorima, ne muči nas keve ti …