“Amerika ima kulturološki problem sa matematikom, To je predmet koji mi kao zemlja volimo da mrzimo”, kaže matematičar Glen Vitni. “Ne vidimo je kao dinamičnu, već kao dosadu koju su pre hiljadu godina voleli Grci”.
Hrabra grupa entuzijasta i naučnika smatra da to može da se promeni. Uz pomoć igrica, takmičenja, poseta muzejima i sa ponekom strateški postavljenom poznatom ličnošću, matematika – tvrde oni – može biti izazivna, uzbudljiva pa čak i zabavna.
Turnir “Magija lavirinta”, koji su pokrenuli istraživači na Masačusetskom institutu za tehnologiju, pozvao je decu da izbegnu “legla čudovišta” rešavanjem matematičkih zadataka. Najbolji dobija tablet kompjuter.
Kompanija za proizvodnju video igara “DimensionU” nedavno je pokrenula još jedan turnir kojim ohrabruje decu da besplatno igraju matematičke igrice. Oni sa najviše poena dobijaju časove muzike od tin pop zvezde Grejsona Čensa ili dan sa boj bendom “Mindleš Behavior”.
Glen Vitni je ipak pokrenuo najambiciozniji projekat – Muzej matematike vredan 22 miliona dolara koji će ove jeseni biti otvoren u Njujorku. Kako bi privukao posetioce, pokrenuo je putujuću izložbu koja će obilaziti gradove u SAD i pokazivati čuda poput bicikla koji umesto guma ima kocke i može da se vozi po specijalno dizajniranoj traci.
“Matematika nemoguće čini mogućim”, poručuje on.
Nove inicijative rezultat su istraživanja koja pokazuju da američki đaci imaju sve lošije rezultate na testovima matematike, iako je matematika sve važnija u izboru karijere, bilo da je reč o proizvodnji, zdravstvu ili finansijama.
SAD su prvi put pokušale da pospeše interesovanje za matematiku 1950-ih tokom svemirske trke sa Rusima, ali je i tada matematika doživljavana kao elitistički predmet nepotreban širim masama. Do sredine 1980-ih većina škola pružala je samo časove elementarne matematike, dok se o časovima za napredne i danas u nekim školama ne govori.
Kako bi matematika bila zanimljiva za decu, potrebno je uložiti i u predavače i brojne kompanije, uključujući “Gugl” ili Fondaciju Bila Gejtsa, koje ulažu 24 miliona dolara u obuku 100.000 novih profesora matematike i nauke u narednih 10 godina.
U pripremi su i novi udžbenici. Za devojčice je pripremljena knjiga o geometriji pod nazivom “Devojke imaju obline”, gde se na lagan način i uz tekstove koji deluju kao prepisani iz tin magazina uči o geometriji.
Čuveni američki profesor matematike Majkl Šonesi smatra, međutim, da je za ljubav prema matemativi potrebno mnogo više od dobrog PR-a. Potrebna je kulturna revolucija.
Svaki put kada roditelj kaže detetu da je dobro prošao u životu bez matematike, on mu tako daje dozvolu da se ne trudi na predmetu koji je izazov svima.
“To pravi štetu na nacionalnom nivou”, kaže Šonesi koji je predsednik Nacionalnog saveta profesora matematike.