Reka ljudi teško se probijala kroz parking na kojem su automobili sa registarskim tablicama iz Srbije, ali i Italije, Francuske, Grčke, Bugarske ili Hrvatske. U prepunu banket salu “Gazela” ni igla nije mogla da padne. Čulo se da bi sledeće godine sve to trebalo preseliti u Beogradsku arenu gde će, valjda, biti dovoljno mesta. Sa Svetskim prvenstvom u pravljenju peglane kobasice nije se šaliti.
Održano je prošle subote u Pirotu i bilo je drugo po redu. U takmičenju je učestvovalo 35 ekipa. Posetiocima su osim štandova sa “peglanom”, ponuđeni i oni sa ćilimima, vinima, sirevima ili prirodnom kozmetikom. Prvenstvo je svečano otvorio autor televizijske emisije “Paklena kuhinja” Saša Mišić, koji je umesto vrpce presekao peglanu kobasicu. Predsednik Organizacionog odbora Aleksandar Lilić, inače pirotski hirurg, otkrio je da je jedan od ciljeva manifestacije da “peglana”, pored pirotskog ćilima ili kačkavalja, bude još jedan srpski brend.
TATARSKO NASLEĐE: Prema nekim izvorima peglana kobasica potiče s početka 18. veka. Pravila su je tatarska plemena koja su stigla u pirotski kraj i koja su biftek punila u crevo i presovala ga da bi duže trajao. Onda su Tatari otišli, a Piroćanci su nastavili da je prave i menjaju. Precizan recept i danas je “tajna”. Ipak, opšta pravila se znaju. “Peglana” ima oblik konjske potkovice. Pravi se od telećeg, ovčijeg, kozijeg, magarećeg i mesa divlje svinje. Meso se melje nekoliko puta, puni u teleće crevo bajtan i suši isključivo na promaji, u zimskom periodu. Mesec dana kobasica se pegla vinskom flašom da bi se iz nje istisnuo vazduh. U njoj ne sme biti nikakvih aditiva i konzervansa. Sme da se začini samo solju, biberom, sušenom paprikom i belim lukom.
“Veselo je svako lice uz peglane kobasice”, glasio je natpis na jednom od štandova na kojima se ovakav delikates mogao probati, ali i kupiti za više od hiljadu dinara po komadu (”potkovici”). Čuo se niz komplimenata na račun kvaliteta ovog “vrhunskog specijaliteta”. “To je pirotski suvenir broj jedan”, ocenili su neki od učesnika. “Treba je staviti na grb Pirota”, dodali su drugi. Treći su smatrali da je najvažnije afrodizijačko svojstvo “peglane”, tako da su na svom štandu istakli natpis: “Pirotska vijagra”. Ipak, skoro svi su se složili da na pravljenju brenda još treba raditi.
“Pirotska peglana kobasica jeste originalni proizvod. Ali, da bi bila brend u pravom smislu te reči potrebno je da se stvori standard kvaliteta kroz što masovniju i veću proizvodnju. Takođe, potrebno je i jako udruženje koje bi radilo na promociji i “proboju” ovog proizvoda na što veće tržište”, rekao je Branislav Zlatković, predsednik Stručnog žirija drugog Svetskog prvenstva u pravljenju peglane kobasice, inače profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
MAJSTORSKO PISMO: Prema mišljenju Stručnog žirija najbolji takmičar na ovom svetskom prvenstvu bio je samostalni policijski inspektor u Odeljenju Saobraćajne policije u Pirotu Miljan Kostić. Osim žirija, za najboljeg ga je proglasila i brojna publika, pa su mu uručeni i “Majstorsko pismo” i “Zlatna kecelja”. Nije ni čudo. Peglane kobasice pravili su i njegov deda i otac, a on je to počeo da radi sa samo 12 godina.
Predsednik žirija bio je bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji je na Svetskom prvenstvu imao štand sa vinima iz svoje vinarije.
A među takmičarima na ovom svetskom prvenstvu bilo je kobasičara, kuvara, ugostitelja i konobara. Takmičili su se i menadžeri, inženjeri i lekari. Bilo je i stolara i šnajdera. Za nagradu su se borili i jedan carinik, golubar i ekstremni sportista.
(opširnije u štampanom izdanju)