Škola za muzičke talente u Ćupriji upravo je proslavila 40 godina postojanja. Formalno, 25. decembra u beogradskom Kolarcu. Na proslavi su nastupili učenici škole i nekadašnji ćuprijski talenti, u međuvremenu izrasli u međunarodno priznate koncert-majstore i članove najznačajnijih orkestara. Nastupom se odužuju školi iz koje su ponikli. Između ostalih Dragan Đorđević, čelista za koga tvrde da je broj 1 u Evropi, potom Nemanja Radulović, Vlada Marković, pa Dejan Dačić, dirigent u Gracu…
Škola nije u potpunosti odgovarajući naziv za zdanje u kojem žive, odrastaju, uče muziku i sve školske predmete deca iz čitave Srbije. Ona je programski i životno unikatan internat u zemlji.
Prošle godine je na Zlatiboru održan seminar za direktore svih internata u Srbiji. Mahom su se međusobno jadali na muke vaspitavanja i pubertetskog obuzdavanja tinejdžera između 14 i 18 godina starosti, iznoseći primere o tome koliko je mala razlika u godinama njihovih štićenika užasno veliki problem.
Dočekavši svoj red, direktor ćuprijskog internata nije imao posebno šta da kaže, sem da navede kako su deca pod krovom njegovog internata u dobi između šest i 19 godina. Ukupno njih 75. Na pitanje kolega kako uspevaju da premoste toliku razliku u godinama i šta čine sa najmlađima, odgovorio je: „U početku im vezujemo pertle i brišemo guzu…“.
Škola za muzičke talente u Ćupriji funkcioniše po jedinstvenom, takozvanom ruskom nastavnom planu i programu. Tokom desetogodišnjeg školovanja muzički izuzetno nadarena deca savladavaju i muzičko i opšteobrazovno znanje. Osnovnu, a potom i srednju muzičku i srednju opšteobrazovnu školu. I ona traje deset godina, ali deca već u završnim razredima osnovne škole savladavaju znanja iz prva dva razreda srednje. Za razliku od drugih muzičkih škola, ovde se uče i matematika, fizika, hemija… Ali, prvenstveno su tu zbog natprosečnog muzičkog talenta i želje da postanu profesionalni muzičari.
U društvu Londona i Moskve, Ćuprija se našla po tome što školuje isključivo gudače, dakle izbor su violina, viola, violončelo i kontrabas. Impresivno, mada je deci neophodno, jeste što kao paralelni instrument svako od njih nauči da svira i klavir. Gudači su melodisti, klavir pruža harmoniju, nužan je za teorijsku nastavu i kasniji eventualni izbor za zvanje profesora. Muzička nastava, uz instrument, obuhvata i teorijske predmete: solfeđo, harmoniju, kontrapunkt, muzičke oblike i instrumente, istoriju muzike…
Kao jedini propust u obrazovanju direktor škole Zoran Mickić navodi učenje samo jednog stranog jezika: „Nažalost, deca su preopterećena i uvođenje još jednog jezika bilo bi previše. A šteta. Toliko su nadareni da kada na televiziji jednom čuju jezik odmah pamte reči. Pokušavamo da nađemo način da rešimo i taj problem“.
Deca su, ako se tako može reći, uskraćena za još jednu sitnicu – nema previše sporta. Pogubne bi mogle da budu povrede prstiju.
Direktor Mickić, prvih 10 meseci u VD stanju, poslednje četiri godine u punom zvanju, u prosveti je 35 godina, najduže kao profesor fizičkog. Nekada je predsedavao ćuprijskom opštinom, stekao iskustvo za vođenje važne ustanove. Rukovodi gudačima, a sam je svirao duvački instrument. Savladao je i strpljenje jer svaki razgovor s njim počinje pitanjem kako rukovodi internatom u kojem su deca od predškolskog uzrasta do sticanja lične karte?
„Velika smo porodica. U pravom smislu. Zajednica u kojoj svako svakome može, mora i hoće da pomogne. Vaspitači i nastavnici su deci praktično i roditelji. Drugačije ne bi moglo. Deca ovde razvijaju osobine potrebne za samostalniji život, daleko od roditeljskih kuća. Često se ranije adaptiraju na odvojenost nego njihovi roditelji. Ponekad se dešava da deca polože prijemni, ali ih roditelji ne upišu jer nisu spremni na odvojenost“, kaže Mickić.
Između redova, direktor priznaje da bi se kao roditelj teško odlučio na odvojenost od deteta. Na pitanje s početka – šta čine kada se dete od šest ili sedam godina rasplače, a roditelji su udaljeni 200 ili 300 kilometara – odgovara: „Nekada ih nastavnici koji žive u Ćupriji vode svojoj kući i umire“.
U internatu su mališani iz Aranđelovca, Šapca, Paraćina, Bora, Valjeva, Sente, Arilja… Znatiželjnicima je to najinteresantnije da čuju, ali decu je neumesno podsećati da rastu i uče daleko od roditelja, bake, deke, drugara iz vrtića, van rodnog grada. Potrebno je, kažu u školi, oko godinu i po da se u potpunosti adaptiraju na novu sredinu i uslove. Ali, i kada završe školu, upišu studije ili se vrate u mesto rođenja, opet stižu u potpuno novo okruženje. U Ćupriji ostaju svi sa kojima su živeli do 18 godine.
Sve što bi deca mogla da kažu staje zapravo u nekoliko jednostavnih rečenica: „Volim muziku, zato sam ovde“; „Živimo kao porodica i sve znamo jedni o drugima“; „Ponekad je teško, ali pomažemo jedni drugima“; „U početku su mi nedostajali roditelji, ali sada imam nove drugare“…
O adaptaciji učenika zaključke donosi Pedagoško veće, a u njegovom radu učestvuju svi zaposleni. Glavni vaspitač Živojin Đorđević, Žika kako ga zovu i učenici i kolege, kaže da škola nema radno vreme:
„Sat nije značajan. Ne može se ići kući ako postoji neki problem. Stariji učenici su mladima i pomoć i neka vrsta uzora, starije sestre i braća. Mnogo im pomažu u privikavanju, ali su velika podrška i međusobno. Deca ovde prolaze i fazu puberteta, a to je poseban vannastavni predmet. Naporno jeste, izuzetno je odgovorno, mora se voditi briga i o zdravstvenom stanju dece. Dovoljno je reći da je ovo jedini dom koji radi neprekidno 24 sata dnevno. Naravno, i vikendom. Zbog dinamike rada sve mora da bude savršeno usklađeno“.
Da bi bila izabrana u školu deca moraju da polože prijemni ispit. Za njih to nije uteha, ali prijemni moraju da polažu i profesori. Škola je pod pokroviteljstvom Fakulteta muzičke umetnosti čija je saglasnost i preporuka obavezna za profesore muzičke nastave. Ova ustanova postavlja i stručnog rukovodioca škole koji je odgovoran za visok nivo stručne nastave u celini.
Prijem dece vrši se nakon trijaže terena. Uslovno nazvani lovci na talente, zapravo stručne ekipe koje čine eminentni profesori muzike i vaspitači, obilaze terene širom Srbije, naravno i sela ukoliko dobiju takvu informaciju, uglavnom nalazeći talente među decom uzrasta prvog i drugog razreda osnovne škole. Ima ih i u predškolskom uzrastu, mada je tada i najteže pridobiti roditelje da se razdvoje. Mučno je za sve, ali je ishod da već od trećeg razreda deca školovana u Ćupriji po pravilu osvajaju prva mesta i laureate.
Sledi tehnički deo priče; roditelji dobijaju pozive na audiciju kada komisija preslušava umeće mališana. Prošle godine od 35 prijavljenih 14 je primljeno. Onda se neko od roditelja i predomisli. Odvojenost je osnovni problem. Ali je bilo primera i da prevlada želja deteta da se upiše.