Mladomir Puriša Đorđević (88) je jedan od doajena umetničkog filma u SFRJ. Višestruki dobitnik pulske Arene, čiji su filmovi nominovani za Zlatnog Medveda u Berlinu i Zlatnog lava u Veneciji ove godine je dobio još jednu veliku nagradu: „Ranko Munitić“.
Ranko Munitić je, po Đorđevićevim rečima, bio njegov veliki prijatelj i jedan od najboljih poznavalaca njegovih igranih i dokumentarnih filmova. Poslednjih godinu dana Munitićevog života, Đorđević je provodio dosta vremena sa njim i ostao mu je u neizbrisivom sećanju.
Puriša Đorđević je karijeru počeo kao novinar, pa kao prozni pisac, a tek onda je, igrom slučaja, dobio posao reditelja u Filmskim novostima iako nije imao formalnog obrazovanja za to niti je to želeo.
I dan danas, sa 88 godina, piše priče i romane, a jedna od njegovih priča govori o tome kako ga deca smrti prate i teraju da okonča život, a on im se ruga. Kao jedan od osnovih razloga zbog kojih je i dalje vitalan navodi dobro raspoloženje koje mu nekada čak i smeta.
Puriša Đorđević ne planira da prestane da se bavi filmom i sprema biografski dokumentarni film o Čedi Jovanoviću koji je za njega kontroverzna i interesantna ličnost.
Život Puriše Đorđevića su ispunila kultna filmska ostvarenja, položaj najomiljenijeg reditelja i državnog neprijatelja, ali strast i želju za filmom nikada nije izgubio. Čak i duboko u devetoj deceniji života.
Neka poživi i radi još bar 20 godina u zdravlju i veselju,Svaka mu čast za protekle godine života.Poznajem ga lično i upoznat sam sa njegovim dostignućima.Živeo Ti nama doveka.