“To podrazumeva grad koji je centralna kulturna tačka u ovom delu Evrope. Beograd je mnogo više od statusa grada za provod koji sada ima, on jeste i treba da bude prestonica kulture”, kaže Ožegović za Novi magazin.
*Šta to vi kao kandidat LDP-a nudite građanima?
Nudim im da ostavim grad u boljem stanju nego što sam ga zatekao, kao što sam to uradio u Novom Beogradu. Konkretno, uređenje grada, reorganizacija gradske uprave, paket ekonomskih i investicionih mera koje će pomoći da Beograd nastavi tamo gde je zastao 2008. Kad kažem paket investicionih mera mislim na ulaganje u infrastrukturu, posebno u određenim delovima grada, moramo da sredimo imovinu i katastar, to stalno ponavljam. I Zoran Đinđić je to tražio među prvim stvarima, bez toga nema sigurnosti ni za naše građane, ni za ulagače. Hoću da se najzad posle 13 godina naprave javni katalozi gradskog građevinskog zemljišta. Pitao sam stalno zašto to nije urađeno, ali jasno je zašto – da bi određeni ljudi mogli da dođu do informacija, ali ako želimo kao grad, kao zemlja, da idemo napred, to mora da se uradi. Katalozi treba da budu u hotelima gde odsedaju stranci, u ambasadama, na portalima.
*Šta još?
Mora da se ubrza izdavanje građevinskih dozvola, da uvedemo modele javno-privatnog partnerstva, nastavimo politiku subvencionisanja zapošljavanja i samozapošljavanja. Taj paket će uz reorganizaciju gradske uprave dati rezultate. Sada imamo institucije koje su bile kočnice, kao što su Direkcija za građevinsko zemljište, Urbanistički zavod i Sekretarijat za urbanizam. Mnogi su mi investitori rekli da su im u Zavodu stavljali toliko primedaba i toliko puta ih vraćali da se postavlja pitanje znaju li ti ljudi da rade posao ili je u pitanju nešto drugo. Ako ne znaju treba da lete sa posla, ako je to drugo – da idu u zatvor.
*Iako ste delom odgovorili, šta su glavne zamerke na upravljanje Beogradom?
Planiranje ili bolje – manjak planiranja. Do sada je naručilac planova uglavnom bila Direkcija, što je otvaralo mogućnost za korupciju i prilagođavanje situacije prema određenom investitoru. Grad mora da bude naručilac planova, Urbanistički zavod ili neka druga kuća da ih uradi, a građevinska direkcija tehnički da oprema lokaciju, što joj je i posao.
Grad u mnogim segmentima loše funkcioniše, a razlog je nerazumevanje uloge gradske uprave bivšeg gradonačelnika i njegove ekipe – ona je srce grada. Oni nisu imali iskustva rada u lokalnoj samoupravi, a kada se na to nadoveže oduzimanje nadležnosti gradskim i prigradskim opštinama, dobili smo zagušenje sistema. Dalje, prekinuti su bitni projekti koji su morali da budu završeni, poput Makiša II, za šta nisu bila potrebna velika sredstva. Tu su još nizak nivo izdvajanja za kulturu i loša međunarodna saradnja. Sve to zajedno preklopilo je one dobre stvari kojih je bilo mnogo u Beogradu.
*Uspešno ste rukovodili Novim Beogradom u dva mandata. Šta vaše iskustvo govori kad je reč o nadležnostima gradskih opština i ustrojstvu grada?
Danas je teško upravljati gradskim i prigradskim opštinama, uzete su im direkcije, planiranje, budžet; gradonačelnik u toku godine može te iznose da menja kako hoće, a u takvoj situaciji ljudi ne mogu da planiraju. Zbog toga politička i fiskalna decentralizacija mora da se vrati, makar na nivo pre 2009, ne mogu predsednici opština samo da budu čekači ili posmatrači u čekaonici gradonačelnika, moraju da budu kreatori razvoja na svojoj opštini, što se može postići samo vraćanjem nadležnosti. Doduše, ni u ovim uslovima ne bi smelo da se čuje opravdanje “nije u našoj nadležnosti”, ja nisam tako radio, sedeo sam na glavi Gaši Kneževiću dok nije napravljena škola na Bežanijskoj Kosi, Neši Bogdanoviću dok nismo napravili vrtić. Ali, pre toga mi smo završili svoj deo posla.