“Najveći je strah od samog – straha. Kad ste u poziciji da vam dobar deo društva govori da niste dovoljno dobri, da uvek nešto fali, a to što fali ste vi sami, onda se rađaju paranoje koje presataju u strahove na svakom životnom planu i u svakom vidite potencijalnog neprijatelja”, kaže Stojanović.
Upoznavajući sebe samog i mehanizme kroz koje funkcioniše društvo odlučio je, objašnjava, da strahove analizira i razbije. Ulazak u rialiti šou Veliki brat bio je jedan od načina da pokaže svetu da se ne razlikuje od drugih ljudi.
“Mi se obraćamo različitim društvenim slojevima, različitim grupama, a rialiti ima moć, jer ga često gledaju i oni koji ga ne vole i blate. Zapravo, iskoristio sam momenat visoke gledanosti i popularnosti. Dodatni motiv je da su pristupi koji se tiču ljudskih prava ovde sterilni, zarvoreni, hermetični i elitni i prosto sam hteo da sa pričom izađem u što širu javnost i mislim da sam uspeo”, kaže naš sagovornik.
Zvižduci pri ulasku u kuću i aplauz publike na ispraćaju dokaz su za to, a neverovatna je i razlika sa kojoj ga ljudi gledaju pre i posle Velikog brata:
“Prilaze ciljne grupe, kako to mi kažemo, koje mi ranije ne bi prišle. Evo i sad na Sajmu knjiga roditelji me slikaju sa svojom decom. Sad sam prihvataljiv lik, pišu mi razni ljudi, čak i navijači. Mislim da je taj jedan prostor dobro iskorišćen, iako nije planski, jer je u takvoj vrsti izolacije nemoguće je išta drugo uraditi nego da čovek bude onakav kakav jeste”.
Stojanović govori otvoreno, ali bez osude, o osećanju stida koji imaju njemu bliski ljudi poput majke nazadovoljne onim što on jeste i uplašene onim što radi javno: “Uvek mi govori kad se čujemo telefonom da je čitala neku vest kako je neki mladić ubijen u Beogradu i da je pomislila kako sam to ja. Mi smo malo obnovili kontakte, ali nemamo snage da se vidimo.”
Knjiga “Kao da je sve u redu” nastala je u vreme ovogodišnjeg Prajda, zabranjenog i ipak održanog. Najveća podrška stigla je od urednice Argusa Maje Volk, koja je takođe bila u Velikom bratu.
Prve reakcije su povoljne, posebno ženske publike, kaže Stojanović i dodaje da su žene inače znatno veća podrška gej populaciji nego muškarci.