“U prvoj godini mandata ostvarena su dva bazična cilja koji su stvorili nove: trebalo je ući institucionalno u pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji i mi smo to učinili, a samim tim sada su pred nama drugačiji, novi izazovi kada je reč o ubrzavanju hoda ka Evropi, evropskim vrednostima, standardima. Potrebne su drugačije veštine, znanja, iskustva. Drugi cilj vezan je sa stabilizovanje stanja sa Kosovom i to smo napravili i pored brojnih opstrukcija i otpora. Vlada je hrabro radila na ovom pitanju i tu je takođe napravljen istorijski iskorak, a na postojeće rezultate sada treba nadograditi sve ono što je važno za podizanje kvaliteta života Srba na Kosovu, njihovog razvoja, zaštite spomenika kulture, ostvarivanja sistema za punu autonomiju koja će omogućiti bezbednost građana, njihove imovine, ali i autonomiju SPC i njene imovine…
Da li nisu ostvareni neki stari ciljevi? I koji su to novi ciljevi?
Naravno, i rezultati su izuzetno važni, neko nije zadovoljio očekivanja i planove, za neke postoji procena da bi neko to bolje mogao da radi.
U narednom periodu fokusirani smo prvenstveno na ekonomiju i razvoj i finansijsku stabilnost i važno je napraviti najbolji mogući sastav u Vladi, ali i u drugim institucijama, koji će postaviti jake temelje za ekonomski razvoj, stvoriti uslove za veliku mobilnost i preduzetništvo, otkloniti sve teškoće i prepreke koje su sputavale donošenje odluke o investiranju, ali i stvaranje prostora za mnogo veće privlačenje stranih investitora.
U više navrata visoki funkcioneri Srpske napredne stranke izjašnjavali su se da su rezultati u oblasti ekonomije bili među najslabijima u prvih godinu dana rada Vlade. Možete li da konkretizujete – čime je to SNS nezadovoljna u ekonomskoj, odnosno oblasti finansija?
Tamo gde su napravljeni najbolji rezultati važnu ulogu igralo je stvaranje klime da do toga dođe, da se oko tih ciljeva pobudi i artikuliše energija na nacionalnom nivou. Kada je u pitanju Briselski sporazum treba li da podsetim da su prvi put Srbi sa KiM bili istinski pitani i da se s njima razgovaralo i u Beogradu, ali i na Kosovu.
U oblasti ekonomskog razvoja nije stvorena atmosfera za razvoj preduzetništva, posebno u pogledu samozapošljavanja, pomoći građanima da pokreću male biznise. Ja to nazivam „eksplozijom preduzetništva” i to je prioritet. Da stvorimo zakonodavnu i finansijsku podsticajnu politiku kako bismo ne samo kroz marketinšku promociju, već i kroz jednostavne, ali realistične savete, animirali sve koji su nezaposleni da uz podsticaj pokrenu neki svoj posao koji bi bio održiv.
Jedno je dovođenje investitora i vrlo visoki podsticaji od 10.000 evra, ali šta ćemo sa onima koji ne ulaze u tih 1.000 ili 5.000 ljudi koji će biti zaposleni. Čini se da se na njih zaboravilo.
Sigurna sam da bismo mehanizmom za mikrokreditiranje, koji bismo ponudili svakome ko ima proverenu i održivu ideju, na primer sa 3.000-5.000 evra, napravili masovnu “zarazu” preduzetništvom i idejom da se svoja sudbina uzme u svoje. To daje mogućnost masovnog preduzetništva, porodičnih preduzeća, odnosno otvaranje novih radnih mesta.
Vi smatrate da bi rudarstvo trebalo da bude u nadležnosti Ministarstva energetike. Do toga po svemu sudeći neće doći. Zašto?
Energetika i rudarstvo treba da budu jedan resor, i to sam na bazi organizacije u drugim zemljama u svetu govorila i u predizbornoj kampanji, a danas posle godinu dana rada kao ministarka energetike samo još više potvrđujem da sam u pravu.
Isto kao što resor zaštite životne sredine treba da je objedinjen u jednom ministarstvu, a ne u tri, kako je danas. Počinjemo pregovore za članstvo u EU. Jedna od najtežih oblasti jeste oblast zaštite životne sredine, mnogo je posla koji treba da se uradi, od nove zakonodavne legislative, do ambijenta u obe oblasti.
Isto je i sa rudarstvom. Samo komunikacijom sa ministrom Bačevićem donekle smo umanjili neefikasnost, jer da smo se držali potpuno podele desila bi se apsurdna situacija da ministar Bačević ima nadležnost nad rudnicima u Kolubari dok se ugalj otkopa, a kad on krene ka termoelektrani onda je nadležnost Ministarstva energetike. Teško je kad ima više nadležnih.
Da li SNS ima kandidata za ministra koji će preuzeti jedan od dva resora dosadašnjeg Ministarstva finansija i privrede? Ili će nekom od koalicionih partnera prepustiti to mesto?
Za sada nije bilo razgovora na stranačkim organima o ljudima koji će zameniti ministre ili eventualno voditi nove resore. Svesni smo da smo mnogo odgovorniji od ostalih jer smo jači, ali smo svesni i da su naše greške uočljivije. Zbog toga smo pokrenuli uopšte rekonstrukciju naših ljudi, od ministara pa nadalje. Cilj je da stvorimo nove vrednosti i da budemo primer pozitivnog. Tek nam slede dogovori oko toga ko će preuzeti, ali i kakav će tim imati neki od ministara. Ma koliko da ste vispreni i iskusni, rezultate prave samo timovi.
Kompletan intervju možete pročitati u štampanom izdanju Novog magazina.