Međutim, zasad je osnivanje ženskog kokusa samo ideja, i pitanje je kada bi i na koji način ona mogla da zaživi. Takođe, jedan od problema bi mogao da predstavlja i funkcionisanje takve vrste skupštinskog tela, pošto nije strano to da poslanice radije predstavljaju ideje i programe stranke kojoj pripadaju, nego žensku populaciju u Srbiji, piše dnevnik Danas.
Jedna od prvih političarki koja je predložila osnivanje ženskog kokusa bila je potpredsednica DS Jelena Trivan. Ona kaže da za tu inicijativu treba vremena, “jer sve poslaničke grupe s njom treba da se upoznaju da bi u svakoj sazrela svest o važnosti jedinstvene pozicije žena u Narodnoj skupštini oko suštinskih pitanja”.
„Ali, duboko verujem da će biti spremnosti za to u najvećem broju stranaka i da će to pomoći u formulisanju ozbiljne i strateške politike u vezi sa pravima žena”, navodi Trivan.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, objašnjava da ideja o ženskom kokusu nije blizu realizacije, ali da se do nje nije došlo slučajno, jer broj poslanica iz mandata u mandat raste.
Prema njenim rečima, ideja o osnivanju ženskog kokusa počiva na tome da bi morale da postoje teme i zakoni gde bi poslanice mogle više da urade na rešavanju problema žena, “ali i da bude više senzibiliteta u budžetu Srbije”.
Aleksandra Jerkov, funkcionerka LSV, podržava ideju osnivanja ženskog kokusa, ali ističe da je osnovno pitanje kojim bi se temama bavile poslanice i da li bi predstavljale stranku kojoj pripadaju ili bi se zaista borile za ženska prava.
Kako kaže, formiranje ženskog kokusa bi mogla biti dobra stvar za Srbiju, dodajući da je ta ideja sprovedena u mnogim parlamentima širom Evrope i da daje rezultate.