U saopštenju zaštitnika građana se kaže da je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija naveo da je zatvorenik premešten u Sremsku Mitrovicu 1996. godine zbog pogoršanja bezbednosne situacije u RSK i da u spisima stoji da je, nakon prijema u zavod u Sremskoj Mitrovici, zadržan na osnovu naloga službenika Ministarstva pravde datog u telefonskom razgovoru.
Pritužilac je 2000. godine pobegao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici i krio se oko 11 godina. Kada je uhvaćen vraćen je na izdržavanje ostatka desetogodišnje kazne i još se nalazi zatvoru.
Zaštitnik građana smatra da se presuda kojom je pritužiocu izrečena kazna zatvora ne može izvršavati u zavodima u Republici Srbiji, pa je preporučio Upravi za izvršenje krivčnih sankcija da bez odlaganja prestane sa izvršenjem kazne zatvora i pritužioca u pisanoj formi pouči o pravu na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.
Zaštitnik građana je, takođe, preporučio da Uprava bez odlaganja utvrdi da li se u zavodima u Srbiji nalaze još neka lica koja izdržavaju kazne zatvora izrečene presudama sudova sa teritorije (bivše) RSK i da, ukoliko je to slučaj, bez odlaganja prestane sa izvršenjem tih kazni.