Nedopustivo je što je veliki broj osoba onemogućen da svojevoljno napusti ove medicinske ustanove. Drže ih zatvorene u zaključanim sobama sa rešetkama na prozorima.
Praktično, oni su u istovrsnom faktičkom statusu kao i lica u zatvorima. Razlika je u tome što je razlog za boravak u zatvoru krivično delo, a u ovom slučaju osnovu čini samo to što neko ima psihičke smetnje i što naše društvo nije stvorilo uslove za život takvih osoba i njihovo zdravstveno zbrinjavanje u zajednici slobodnih ljudi.
Država bi morala da, u skladu sa strategijom Vlade o razvoju zaštite mentalnog zdravlja, u najkraćem roku započne stvaranje lokalnih centara, podobnih za zbrinjavanje, tretman i lečenje duševno obolelih posle njihovog izlaska iz psihijatrijskih bolnica, kaže Janković.
Sumornu sliku starih i ruiniranih zgrada psihijatrijskih bolnica pojačavaju i scene sa vezanim ljudima, od kojih su neki konopcima prikovani za krevete.
Zaključili smo da pitanje fizičkog sputavanja u ovim ustanovama nije precizno regulisano. Zatekli smo pacijente koji su bili vezano po 10 i više sati, navodi Janković.
Zamenik zaštitnika građana posebno ističe da je izmenama postojećih zakona neophodno otkloniti neke nelogičnosti koje se odnose na pravni tretman osoba sa mentalnim poremećajima.
Prema postojećem zakonskom rešenju, osumnjičeni za neko krivično delo, od trenutka hapšenja mora u roku od 48 sati da bude izveden pred sudiju. Međutim, duševno bolesno lice kome je određeno prinudno lečenje i koje je time lišeno slobode, nikada neće biti izvedeno pred sudiju, odnosno saslušano. Uz to, odluka o njegovoj prinudnoj hospitalizaciji donosi se u roku od 33 dana od dana njegovog lišavanja slobode.
Kada se radi o lišavanju slobode, smatramo da bi osobe sa mentalnim smetnjama trebalo bar izjednačiti sa učiniocima krivičnih dela. Da budem precizniji, takve osobe bi najkasnije u roku od 48 sati bile izvedene pred sudiju i sudija bi od tog momenta odlučivao o njihovoj prinudnoj hospitalizaciji, objašnjava Janković.
Nedavno usvojeno zakonsko rešenje kojim je zaštitnik građana određen da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, trebalo bi da označi početak kraja vremenu u kojem su psihijatrijske bolnice u velikoj meri bile nedostupne očima javnosti i nezavisnim kontrolorima.
Primarni zadatak mehanizma u narednom periodu biće monitoring ovakvih ustanova, pa u 2012. godini planiramo da posetimo tri psihijatrijske bolnice i četiri psihijatrijska odeljenja, kaže Miloš Janković