Njegov tim je napravio i predlog koji Ministartvo nije prihvatilo, pa je pitanje zašto vlast koja počiva na borbi protiv korupcije odlaže tako dobar mehanizam te borbe.
“Ne mislim da sam ja adresa za to pitanje, adresa je neko drugi; ja sam svedok da uzbunjivači koji se bore protiv korupcije po pravilu prolaze loše, od nekakve šikane, maltretmana do nekakvih disciplinskih postupaka, pa i do otkaza i krivičnog progona”, kaže Šabić.
Velika je razalika između dva modela, dodaje Šabić.
“Moldel koji je ponudilo Ministarstvo ne predviđa krivično-pravnu zaštitu, ne predviđa nagradu, predviđa samo sudsku zaštitu, Uzbunjivač može da traži zaštitu suda, ali izričito se kaže da se pozivajući na ovaj zakon ne možete napasti rešenje o suspenziji i otkazu, plati… To nas dovodi do pitanja šta, pobogu, možete? Možda preterujem, ali 99 odsto problema uzbunjivača je upravo to. Da ne pričamo o tome da je sudska zaštita kod nas, sama po sebi, diskkutabilna, građani nemaju povrenja u pravosuđe, procesi traju predugo”.
Takođe, pojam uzbunjivač je postavljen šire predlogom poverenika
“Inicijalno kada se termin pojavio u SAD ukazivao je na borce protiv korupcije, na fenomen sa korupcijskim i antikorupcijskim značenjem. Mi smo imali ideju da to proširimo, pa ako ukažete na to da vaš poslodavac truje životnu sredinu, nije antikoruptivna aktivnost, ali svakako jeste od javnog značaja. Govorimo o osobama koje u javnom interesu ukaže na činjenice i zbog toga može biti izložena progonu”, kaže Šabić