Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora na Jahorini, Boris Tadić, Ivo Josipović, Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Bakir Izetbegović saopštili su da su se dogovorili i da će zajednički aplicirati za fondove EU u rešavanju ekoloških problema, sportu i izgradnji infrastrukture.
Takođe, data je podrška međusobnom zastupaju u konzularnim stvarima u trećim državama što je ocenjeno kao “izuzetno dobra ideja”. O inicijativi hrvatskog predsednika o procesuiranju ratnih zločina sasglasnost, međutim, nije postignuta.
O toj se inicijativi predsednika Josipovića razgovoralo u neformalnom delu sastanaka, i ona je naišla na odobravanje predsednika Srbije Borisa Tadića, ali ne i predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića.
“BiH se nije pridružila toj inicijativi jer nemamo jedinstven stav. To je posebno osetljivo pitanje u BIH gde je najviše zločina počinjeno. Za nas je gotovo prirodan zahtev da se suđenja vrše po mestu izvršenja zločina, a ne po mestu prebivališta optuženog”, rekao je Komšić.
Učesnici drugog neformalnog sastanka lidera Srbije, Hrvatske i BiH pozdravili su formiranje Saveta ministara BiH 15 meseci nakon održanih opštih izbora, ali i činjenicu da je pri kraju usvajanje zakona o sprovođenju zakona o popisu stanovništva u BiH.
Takođe, pozdravljeni su rezultati referenduma u Hrvatskoj kojim su građani prihvatili pristupanje Hrvatske u EU, kao i nastojanja Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Na zajedničkoj konerenciji za novinare, posle razgovora koji je trajao više od četiri sata, Tadić je rekao da je zajedničku saradnju potrebno najpre smestiti “u kontekst ekonomskih kretanja, jer je ekonomija pitanje svih pitanja”.
“Potrebno je u vremenu koje je ispred nas, da se pronađu svi potrebni unutrašnji i skriveni resursi za ekonomski razvoj”, istakao je Tadić i naglasio da je rešenje ekonomskog pitanja važno i za lakšu borbu protiv organizovanog kriminala.
Tadić je kazao da su danas na sastanku na Jahorini podržani zajendički nastupi na trećim tržištima, ali i saradnja u domenu nauke.
Lideri tri zemlje su se složili da je potrebno pripremiti i promene graničnog režima u okviru hrvatskog pristupanja Evropskoj uniji, na način da se izvrši kategorizacija određenih graničnih prelaza i da se i dalje obezbedi građanima prelaz hrvatskih granica samo sa ličnim kartama.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je istakao da će će bezrezervno podržati susedne zemlje na njihovom evropskom putu u smislu tehničke i političke podrške i ocenio da je “naša regija opterećena ozbiljnom kriminalnom infrastrukturom koja može ugroziti demokratske procese, zbog čega je potrebno učvrstiti saradnju”.
Na pitanje novinara da li će se kao predsednik Srbije izviniti javnosti u ime Narodne skupštine Srbije, a zbog izjave poslanika LDP-a Čedomira Jovanovića da je “Republika Srpska nastala na genocidu”, Tadić je rekao da “svako ima pravo da iznese svoj stav”, i da bi njegovo izvinjavanje bilo “bizarno i protivno demokratskim principima iako se ne slaže s Jovanovićevim izjavama”.
Upitan, da li je spreman na razgovore sa kosovskim liderom Hašimom Tačijem, Tadić je rekao da je bio spreman na to i pre nekoliko godina kada je dao plan za rešenje pitanja Kosova, ali da tada nije naišao na pozitvinu reakciju Tačija”.
“Takav razgovor ne može da bude iskorisćen za promociju kosovske državnosti. Taj razgovor treba da ima funkciju rešenja problema, a ne da bude simbolički razgovor ili neka vrsta političkog folklora”, rekao je Tadić.
Predsedavajući Predsedništva BIH Željko Komšić kazao je da neće podržati kandidaturu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsednika Generalne skupštine UN, na šta je Tadić rekao da on ima poverenje u kanidaturu Jeremića “što ne znači da prestaje da bude prijatelj sa Komšićem jer svako ima pravo na svoj stav”.
Loše vreme ne dozvoljava odlazak sa Jahorine
Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, ostali su po završetku trilateralnog sastanka na Jahorini, jer su im vremenske neprilike i stanje na putevima u Bosni i Hercegovini onemogućili povratak.
Tadić i Josipović odložili su povratak u Beograd, odnosno Zagreb, zato što sneg i niske temperature otežavaju saobraćaj na putevima u tom i drugim delovima Bosne i Hercegovine, ali i celom regionu.