Nove veštine i znanja kroz prekvalifikacije i dokvalifikacije stiču se u srednjim školama. Mimo formalnog sistema obrazovanja obuke za tržište rada pruža i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), a kako za portal N1 potvrđuju, najveće interesovanje nezaposlenih za sticanje novih znanja vlada, između ostalog, u oblasti informacionih tehnologija.„Naconalna služba za zapošljavanje ne sprovodi program prekvalifikacija za nezaposlena lica, u smislu sticanja novih kvalifikacija u okviru formalnog sistema obrazovanja. Od obrazovnih mera u okviru aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje realizuje sledeće mere koje imaju za cilj sticanje znanja, veština i kompetencija za obavljanje konkretnih poslova i zanimanja nezavisno od stečenih kvalifikacija nezaposlenih lica: obuke za potrebe tržišta rada, obuke na zahtev poslodavca, sticanje praktičnih znanja“, objašnjavaju za portal N1 u NSZ.
Šta je obuka, a šta prekvalifikacija
Obuke za potrebe tržišta rada su mera koja se često najviše poistovećuje sa prekvalifikacijom.
„Sličnost se ogleda u zajedničkom cilju – sticanje novih znanja i veština za obavljanje poslova u drugim oblastima rada u odnosu na prvu stečenu kvalifikaciju. Razlika je da pohađanje konkretnih obuka ne dovodi do sticanja nove kvalifikacije već polaznici dobijaju uverenja o stečenim kompetencijama ili delimično stečenim kvalifikacijama u oblastima za koje se obučavaju, a završetkom procesa prekvalifikacije u formalnom sistemu obrazovanja polaznici stiču novu kvalifikaciju“, pojašnjavaju u NSZ.
Šta se najviše traži
Najveći broj polaznika se, kako navode, uključuje u obuke iz oblasti ekonomije (vođenje poslovnih knjiga, računovodstvo,…) i marketinga (obuka za digitalni marketing).
„Osim navedene dve oblasti, nezaposlena lica se uključuju i u obuke u oblasti usluga (za kozmetičare, manikir-pedikir); oblasti ugostiteljstva (kuvari, barmeni, konobari, pekari, poslastičari,..). Jedan broj nezaposlenih uključuje se i obuku za CNC operatere (rukovalac teškim mašinama, prim. nov), koja je bila vrlo tražena u poslednjih nekoliko godina“, kažu za portal N1 u NSZ.
Kada je reč o obukama za koje je vladalo najveće interesovanje građana, prema navodima iz NSZ nezaposleni su najveću zainteresovanost pokazali za oblast IT tehnologija – od osnovnih, specijalističkih do obuka iz oblasti programiranja, zatim za učenje stranih jezika (pre svega engleskog i nemačkog). Zaintersovanost je bila velika i za obuke iz oblasti ličnih usluga (kozmetičari, manikir-pedikir), ali i za oblast ugostiteljstva-pica majstori, roštilj majstori, pekari, poslastičari, konobari, barmeni…).
„Mere obuke za potrebe tržišta rada namenjene su nezaposlenima radi sticanja specifičnih znanja i veština, s ciljem podizanja njihove kompetentnosti i konkurentnosti na tržištu rada. Obuke se realizuju u skladu sa Katalogom obuka, koji je rezultat prognoziranih potreba tržišta rada, a nakon sprovedenog postupka javne nabavke za izbor izvođača, u skladu sa propisima kojima se regulišu javne nabavke“, navode u NSZ.
U 2023. godini planirano je uključivanje 1.200 nezaposlenih lica.
„U obuke za ostala nezaposlena lica, koje sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, planirano je uključivanje 500 nezaposlenih“, ističu u NSZ.
Kako navode, obuke za lica bez završene srednje škole i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu FOOO (funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih) sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih i srednje stručne škole koji izdaju javno priznatu ispravu. Planirano je uključivanje 200 nezaposlenih lica iz tih kategorija.
„Obuke za osobe sa invaliditetom sprovode nosioci profesionalne rehabilitacije koji imaju Odobrenje za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja. Planirano je uključivanje 500 osoba sa invaliditetom“, ističu u NSZ.
Katalozi obuka za 2023. godinu objavljeni su na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.