Ista kazna tim predlogom, koje je vlada uputila u skupštinsku proceduru, predviđena je i ako neko pokuša ili održi okupljanje protivno rešenju kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja.
Novčanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, učesnik okupljanja ako ne postupi po nalozima organizatora ili vođe okupljanja i ne napusti mesto okupljanja, predviđeno je Predlogom zakona o javnom okupljanju.
Kazna u iznosu od 70.000 do 100.000 dinara predviđena je za prekršaj fizičko lice kao organizator ako ne održi okupljanje na mestu i u vremenu koje je navedeno u prijavi, ne obavesti javnost o zabrani okupljanja, ne angažuje redarsku službu ili ne obezbedi red tokom održavanja okupljanja.
Kazna sledi i ako prilikom dolaska i odlaska učesnika sa mesta okupljanja vodi i ne nadzire okupljanje, ako omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, vatrogasnim vozilima, policije ili vozilima javnog saobraćaja, ili ne postupa po naređenjima nadležnog organa.
Takođe, ista novčana kazna predviđena je ako ne prekine okupljanje kada nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome ne obavesti policiju.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice vođa okupljanja ako ne vodi i ne nadzire okupljanje, ne omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći vatrogasnim vozilima, policije ili vozilima javnog saobraćaja.
Okupljanjem se smatra okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu.
Okupljanjem se smatraju i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.
Okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti.
Takođe, nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.
Javna okupljanja mogu se održavati po pravilu u vremenu između šest i 24 sata.
Organizator okupljanja dužan je da angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje mirnog okupljanja na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja.
Takođe je dužan da vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara, omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja, postupi po naređenjima nadležnog organa, prekine okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obavesti policiju.
Okupljanja na otvorenom prostoru prijavljuju se Ministarstvu unutrašnjih poslova- organizacionoj jedinici nadležnoj po mestu okupljanja, odnosno po mestu početka okupljanja u pokretu.
Prijava se podnosi najkasnije pet dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja.
U skladu sa tim zakonom ne prijavljuju se okupljanja u zatvorenom prostoru, verska okupljanja u verskim objektima i druga tradicionalna narodna okupljanja, vašari, sabori, svadbe, pogrebi, državne svečanosti, jubileji i druga okupljanja koja organizuju državni organi…
Usvajanjem Zakona o javnom okupljanju, kako se navodi u obrazloženju, omogućava se građanima Republike Srbije uživanje Ustavom zagarantovane slobode okupljanje a ujedno se pravni sistem Republike Srbije usaglašava sa pravnim tekovinama Evropske unije.