Ukoliko bude pogazio sve svoje principe i međunarodno pravo, i dođe do toga da jedna teritorija dobije status države i da će ta teritorija bez države moći, uz blagoslov UN, da raspolaže kulturnom baštinom koja mu ne pripada, onda je Unesko blizu svog kraja, rekao je Vulin novinarima u Beogradu.
Međunarodno pravo je, prema njegovim rečima, na primeru Kosova i Metohije mnogo puta pogaženo, prekršeno, pri čemu se mnogo puta govorilo da je to izolovani slučaj, samo za Kosovo i Metohiju, koji se nikada neće ponoviti
“Od bombardovanja do danas, sve što je urađeno protivno međunarodnom pravu na KiM, ponovilo se na nekom drugom meridijanu i iskorišćeno je u nekom drugom delu sveta, zato što u tom trenutku to nekom odgovara”, istakao je ministar.
Oni koji glasaju neka vode računa, ako uopšte budu glasali, da nekakva teritorija može da raspolaže kulturnim nasleđem srpskog naroda na KiM i neka vode računa da će se to desiti i negde drugde, kazao je Vulin.
“Svako kršenje međunarodnog prava na KiM vratilo se onima koji su dopustili da do krešenja dođe”, rekao je Vulin i istakao da je preporuka težak udarac koji smo očekivali, ali boli.
Izvršni savet Uneska juče je većinom glasova predložio Generalnoj konferenciju Uneska da Kosovo bude prijemljeno u tu organizaciju. Za predlog je glasalo 27 članova tog tela, protiv je bilo 14, koliko je bilo i uzdržanih.
Nacrt zakona o pravima boraca u Evropskoj komisiji
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavio je danas da je nacrt zakona koji reguliše prava boraca i civilnih žrtava rata, nakon javne rasprave, upućen Evropskoj komisiji.
“Očekujemo potvrdu Evropske komisije pošto naše zakonodavstvo tako funkcioniše. Evropska komisija treba da da svoje mišljenje i onda ćemo s tim izaći pred vladu”, rekao je Vulin novinarima u Beogradu.
On je kazao da su u nacrt zakona o pravima borca i njihovih porodica nakon javne rasprave, koja je završena u decembru prošle godine, unete neke izmene i da je poslat Evropskoj komisiji.
Ministarstvo je od početka godine nekoliko puta najavljivalo da će zakon ući u skupštinsku proceduru. Nevladine organizacije su mesecima kritikovale tekst nacrta, a Fond za humanitarno pravo (FHP) je naveo da su u nacrtu potpuno izostavljena prava i međunarodne norme u pogledu civilnih žrtava rata.
FHP je, zajedno sa Centrom za unapređivanje pravnih studija, u aprilu 2015. godine javnosti predstavio Model zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži rešenja koja bi ispravila nedostatke postojećeg zakonskog okvira.
Fond, pojedini poslanici u Skupštini Srbije i vanparlamentarna Liberalno demokratska partija zatražili su danas, na 23. godišnjicu ubistva 16 civila bosnjačke nacionalnosti u Sjeverinu, da se ubijenima prizna status civilne žrtve rata.
Nasilje u vaspitanju potpuno nepotrebno
Ministar Vulin izjavio je danas da je nasilje u vaspitavanju potpuno nepotrebno, ali je dodao da još nije izvesno da li će Srbija postati 44. zemlja koja je i zakonom zabranila fizičko kažnjavanje dece.
“To je nešto čemu ovakvi skupovi treba da posluže, da vidimo da li ćemo biti ta zemlja, da suočimo argumente i jednih ; drugih”, rekao je Vulin novinarima nakon otvaranje skupa “Nikad nasilje”.
On je poručio da se zabrana fizičkog kažnjavanja deteta ne odnosi na dobrog roditelja.
“To se ne odnosi na roditelja koji disciplinuje svoje dete, već na onog koji zbog povreda dovodi svoje dete u bolnicu i što se ponavlja”, istakao je Vulin.
On je naveo da se mora uspostaviti takav društveni sistem da nasilje nad detetom bude prepoznato, tako što će lekar preneti socijalnom radniku ili policiji čim primeti povrede koje ukazuju da je dete žrtva nasilja.
Vulin je najavio da bi Srbija uskoro trebala da dobije i Zaštitnika prava detata – instituciju koja će se na “krovni način” baviti pravima dece.
Skup u Ustanovi kulture “Parobrod” podržala je i ambasada Švedske, čija je zmalja prva, 1979. godine, zakonski zabranila fizičko kažnjavanje dece.
Švedski ambasador Krister Aspa podsetio je da to se desilo nakon što je trogodišnju devojčicu ubio njen očuh.
“Trebao je niz godina i kampanja kako bi roditelji u Švedskoj potpuno usvojili novu regulativu, danas je to sasvim prirodno”, rekao je Krister Aspa i poručio da se nada da će i Srbija biti jedna od tih zemalja.
Direktork kancelarije Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo izneo je podatak da 93 odsto roditelja u Srbiji smatra da fizičko kažnjavanje nije neophodno.
On je kazao i da opšta statistika pokazuju da četvoro od desetoro dece bilo izloženo nekoj vrsti nasilja.
“Zabrana fizičkog kažnjavanja dece bila bi korak u pravom smeru”, kazao je Mišel Sen Lo i naglasio da se mora voditi računa kakve se poruke šalju deci, ocenivši da “nasilje nije dobra poruka”.
124 dece bez roditeljskog staranja među migrantima
Od početka migrantske krize u Srbiji je otkriveno 124 dece bez roditeljskog staranja, izjavio je danas ministar za rad Aleksandar Vulin, ističući da se na taj problem mora obratiti posebna pažnja.
“Do juče je oko 260.000 ljudi prešlo preko srpske teritorije, a koliko dece, to je posebno pitanje. Do sad smo pronašli 124 dece bez roditeljskog staranja i na nama je da se brinemo o njima”, rekao je Vulin na skupu o zaštiti dece u vanrednim situacijama.
On je stručnjacima iz oblasti socijalne zaštite, koji učestvuju na dvodnevnom treningu “Zaštita dece u vanrednim situacijama”, rekao da je veoma teško raditi taj posao, jer nije lako odrediti koje dete je zaista bez roditeljskog staranja, ko su roditelji, s kim putuje i slično.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se zapitao kako da se dokaže da je bilo ko od dece, kad se pojavi u pratnji nekog odraslog koji po pravilu nema dokumenta, kao što ni dete nema dokumenta, deo porodice, kao što se tvrdi.
“Teško je to što radite. Morate da pokazujete posebnu vrstu senzibiliteta za problem sa kojim se suočavate, a sa druge strane dužni smo da uvek donesemo odluku koja je u najboljem interesu deteta”, rekao je Vulin.
On je rekao da postoje brojna pitanja na koje je teško dati odgovor.
“Poput toga da li je u najboljem interesu deteta da ga oduzmemo i da ostane u Srbiji ili da nastavi da putuje, ujedini se sa svojom porodicom koja ga možda negde čeka. Kako mi da znamo da ga porodica zaista tamo čeka, da je tamo gde ide siguran put, kako da znamo odakle je došao”, rekao je Vulin.
On je dodao da su ta pitanja dobar razlog za organizovanje treninga.
Ocenjujući da je migrantska kriza problem na koje nema puno odgovora, a da pitanja ima bezbroj, Vulin je rekao da je edukacija važna kako bi oni koji se bave tim problemom naučili nešto novo, razmenili iskustva, ali i videli da li nešto može da se promeni.
“Od vas očekujem da date savet i za promenu procedure, ukoliko mislite da je potrebno, kako da budemo efikasniji, ali i smernice za druge državne organe kako bi trebalo da se ponašaju i gde bi trebalo da se više povežemo”, zaključio je Vulin.
Obuci prisustvuju radnici gradskog Centra za socijalni rad u Beogradu, zaposleni u centrima za socijalni rad u Kanjiži, Preševu i Šidu, predstavnici Ministarstva za rad, Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i nevladinih organizacija.