“Obustavljali smo akcije čim je postojala i najmanja mogućnost da služba bude otkrivena i kompromitovana, a pretpostavljali smo da je crnogorska služba uradila ono što smo mi nameravali, da postavimo prislušne uređaje u Draškovićev stan”, svedočio je Marković na suđenju trojici bivših čelnika DB-a, optuženim za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. godine.
Marković je video konferencijskom vezom svedočio iz zatvora u Požarevcu, gde izdržava kaznu od 40 godina zatvora, na koju je pravosnažno osuđen zbog ubistva četvorice funkcionera SPO i pokušaja ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine.
Za pomaganje u ubistvu Draškovića u Budvi optuženi su bivši šef Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši načelnici u Centru zaduženim za unutrašnji i spoljni ekstremizam, Stevan Basta i Ratko Romić.
Marković je ostao pri iskazu koji je dao 2009. godine, i ponovio da je DB odlučio da postavi prislušne uređaje u Draškovićev stan u Budvi jer je predsednik SPO “obavljao kontakte sa službi interesantnim licima”, pa je Radonjić poslao Bastu i Romića da snime Draškovićev stan kako bi pripremili postavljanje prisluškivača.
“Naše pretpostavke je kasnije potvrdio i američki ambasador Vilijam Montgomeri u svojoj knjizi u kojoj je napisao da se viđao sa Draškovićem u njegovom stanu”, rekao je Marković.
Dodao je da je obustavio akciju zbog mogućeg otkrivanja i kompromitacije DB-a i dodatnog zatezanja odnosa srpske i crnogorske službe, sa čime se složio i Radonjić, a i zato što je smatrao da se prisluškivanjem Draškovića u Budvi ne bi došlo do bitnih informacija.
Radonjić, Romić i Basta optuženi su da su davali savete atentatorima i prikupljali podatke radi “eliminisanja” Draškovića kao političkog protivnika vlasti Slobodana Miloševića.
Romić i Basta su, prema izmenjenoj optužnici, album sa fotografijama Draškovićevog stana u Budvi dali Radonjiću, koji je album posredno dao neposrednim izvršiocima atentata, pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Leonidu Milivojeviću, Branku Berčeku i Nenadu Iliću, koji su u odvojenom procesu osuđeni na višedecenijske kazne za to krivično delo.
Basta i Romić su u Budvi boravili sa ličnim dokumentima koji nisu glasili na njihova imena, što se u službi stručno nazivalo “legendirani nastup”.
Na Draškovića je 15. juna 2000. godine oko 23.30 ispaljeno osam metaka iz pištolja sa prigušivačem, od kojih su ga dva okrznula sa leve i desne strane glave i on je sa lakšim povredama preživeo atentat.
Marković je rekao da je lično usmeno odobrio Radonjiću da pošalje dva operativca u Budvu, jer je razlog bio opravdan, i dodao da odnosi službi Srbije i Crne Gore u to vreme “nisu bili operativni”, kao i da od 1998. godine do 2000. godine nije imao zvanične kontakte sa crnogorskim kolegama.
Bivši načelnik DB-a rekao je da on, međutim, nije morao da zna koga će Radonjić poslati u Budvu i naveo da nije ni znao ko je Basta niti ga je ikada video, a nije video ni album sa fotografijama Draškovićevog stana.
“Da smo odlučili da postavimo prislušne uređaje, onda bi u Budvu otišli radnici iz tehničke službe”, rekao je Marković.
Marković je rekao da DB nije izdavao lične dokumente sa izmenjenim imenima, nego je, po pravilniku, on kao načelnik morao da se obrati Resoru javne bezbednosti a ministar unutrašnjih poslova je davao pismeni nalog za izradu takvih dokumenata, ali nije naveo da li je tražio da se Basti i Romiću izrade lične isprave na drugo ime.
“To je ustaljena procedura u službi da se koriste dokumenti sa drugim imenima”, rekao je Marković.
Drašković: Opstrukcija pravde
Vuk Drašković je svedočenje Markovića ocenio kao pokušaj opstrukcije pravde.
“Današnje svedočenje Markovića na suđenju optuženim za pripremu atentata u Budvi u službi je opstrukcije pravde i uverenja čelnih ljudi Miloševićevih službi bezbednosti koji su organizovali i činili likvidacije političkih protivnika da se bliži
vreme njihovog povratka na vlast i osvete koju spremaju”, naveo je Drašković.
“Ovo suđenje, kao i suđenja koja nisu ni započeta, sramota su srpskog pravosuđa i današnje Srbije, pa smo prinuđeni da se za pravdu obratimo Evropi, jer je u Srbiji nema. Takvo je danas stanje u Srbiji da se može očekivati da će početi da hapse žrtve”, istakao je Drašković.