Vujović je, predstavljajući u Skupštini Srbije zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, rekao da će ubuduće rokovi plaćanja unutar javnog sektora biti definisani onako kako su postavljeni i unutar privatnog.
On je rekao da će te izmene podići nivo finansijske discipline i proširiti je i na javni sektor.
To je zakon koji funkcioniše niz godina, rekao je on, i efektivno reguliše odnose u plaćanju javnog i privatnog sektora na jednoj strani, unutar privatnog i sada prošireno unutar javnog sektora.
“Izmene zakona definišu pravila i kažu da uvodimo sistem testiranja plaćanja do 60 dana na lokalne samouprave, komunalne delatnosti prema dobavljačina. S druge strane to je proširenje stepena finansijske discipline na ceo sistem u zemlji”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, zakon će se primenjivati od dana stupanja na snagu, a predviđene sankcije tek od januara naredne godine.
“Unutar privatnog sektora to je funkcionisalo kao sistem plaćanja koji se u praksi sprovodio sa većim ili manjim stepenom finansijske discipline, a unutar javnog sektora smo imali nedostatak pravila”, rekao je on.
Predviđa se, dodaje, da posle donošenja zakona podignemo nivo finansijske discipline, do stepena koji će omogućiti nesmetano obavijanje finansijskih transakcija.
Kako je naveo, rokovi plaćanja između javnog i privatnog sektora iznosili su po zakonu 45 dana, a u privatnom se ustalilo se da su rokovi do 90 dana.
“To se u praksi, međutim, prolongiralo, a mnogi veći privredni subjekti su koristili moć na malim i produžavali rokove mimo onih koje predviđa zakon”, rekao je Vujović.
Sada je, kako je kazao, cilj zakona i da ovlasti odgovarajuće organe da sprovode zakon, da na lokalnom nivou redovno iziruju obaveze prema dobavljačima gasa struje itd.
Vujović je naglasio da su izmene Zakona direktno u skladu sa obavezama koje je Srbija prihvatila na putu ka EU, onima koje podržava MMF i koje postoje u uređenim sistemima u svetu.
On je rekao da je skup zakona o kojima se u skupštini raspravlja heterogen, ali to je zato što je namera vlade obezbedimo nesmetano funkcionisanje kredita i transakcja, a neki od zakona su bitni za reforme.
Postupak javnih nabavki će biti efikasniji i kraći
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da će postupak javnih nabavki nakon usvajanja izmena zakona kojim se reguliše ta oblast trajati kraće, jer će procedure biti oslobođene komplikovanih i dugih procesa.
On je obrazlažući Predlog Zakona o izmena i dopunama zakona o javnim nabavkama rekao da je do sada proces javnih nabavki u proseku trajao 200 dana, što je veoma sporo i ne odgovara očekivanjima predviđenim u direktivama EU.
Izmenama zakona će, kako je naveo, biti definisane legitimacije onih koji imaju pravo da ulože prigovor, što ranije nije bilo precizirano pa su, kako je naveo, “neki zbog svojih interesa mogli da ulažu prigovore i da odlažu proces”.
Vujović je precizirao da je 74 dana prosek za prigovor, a da su “oni mogli da odlože i na godinu dana”, što je dosta komplikovalo ceo proces.
Namera stoga i jeste da se postupak, kako je dodao, mora urediti tako da se procesi ne mogu zaustaviti prigovorima, već da se ubrzaju.
Kao još jedan problem Vujović je naveo i to što su minimalne vrednosti za male nabavke bile do tri miliona dinara, a da će se novim zakonom taj iznos podići na pet miliona dinara, dok će limit za nabavke u energetici, saobraćaju poštanskih usluga biti 10 miliona dinara.
“Ideja je da ne opterećujemo te procedure dugačkim i komplikovanim procesima”, objasnio je Vujović.
Smanjićemo trošak za kamate na 200-300 miliona evra
Cilj novih rešenja Zakona o javnom dugu je uvođenje odredaba koje će prečiti da se taj dug nekontrolisano povećava i koje će smanjiti obaveze po osnovu kamata sa trenutnih 1,1 milijardu evra na 200 do 300 miliona evra u narednih godinu do godinu ipo dana, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović.
“To stvara preduslove za efikasnije upravljenje javnim dugom i optimizaciju, odnosno da do minimuma smanjimo troškove javnog duga”, rekao je ministar u parlementu govoreći o izmenama Zakona o javnom dugu.
Vujović je podvukao da je dogovoreno da se u zakon o javnom dugu uvedu odredbe tako da se spreči njegovo nekotrolisano povećanje i da se stvori prostor za optimizaciju.
On je podsetio da, kada je usvojen budžet za 2015, eksplicitno je navedeno da neće biti finansijra likvidnosti niti davanja garancija .
“Smisao je da se finansiraju investicije i dugoročne potreba a ne kratkoročna likvidnost. Javni dug bi trebalo da budu ona sredstva koja državi obezbeđuju dugoročni izvori finansiranja pre svega u oblasti infrastrukutre”, rekao je Vujović.
Država prodaje stanove, poreznici procenjuju vrednost
Država će u narednom periodu u okviru najavljene prodaje državnih nepokretnosti ponuditi poslovne prostore i stanove, koji su već dati u zakup i nisu nužni za funkcionisanje države, ali ne i diplomatska predstavništva, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović.
Vujović je, obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike, rekao da je taj predlog pokušaj države da se približi bilansu stanja kada je reč o imovini.
“Država još nema detaljan popis imovine, niti jasne kriterijume za upravljanje društvenom svojinom. Predlogom želimo da se u nekoliko koraka približimo bilansu stanja, da znamo šta, pa da na najboljii način rešimo pitanje strukture resursa”, rekao je Vujović.
On je naveo da je sada reč o prodaji objekata koji nisu funkcionalno povezani sa operativnim funkcionisanjem države, a da se neće prodavati diplomatska predstavništva.
“Imamo posebnu upravu koja se bavi pitanjima upravljanja imovinom i ona želi da rastereti taj fond imovine. Ovo se ne odnosi na fond diplomatsko-konzularnih predstavništava, nego na stanove, poslovni prostor … To su objekti mahom nasleđeni iz perioda bivše Jugoslavije. Želimo to da evidentiramo i prodamo u dogledno vreme”, rekao je Vujović.
On je naveo da se u predlogu definiše i pravo preče kupovine postojećih korisnika poslovnog prostora i stanova.
Kako je rekao, bilo je nekoliko pokušaja da se slična stvar uradi ranije i tada je nešto privatizovano, a nešto nije.
“Tada se pokušalo i sa fiksnim definisanjem vrednosti u zakonu, a sada nije tako. Ovde će se to raditi po tržišnoj vrednosti koja će se utvrđivati na osnovu procene”, naveo je ministar.
Prema njegovim rečima, predlog je da procenjivač bude Poreska uprava, kao i da se zakon ograniči i tajanje zakona, te da važi samo za poslovni prostor ili nekretnine koje su bile pod ugovorom do 31. decemba 2014. odnosno 1. januara ove godine.
“To je predloženo da bi se sprečilo naknadno sklapanje ugovora da bi se koristile pogodnosti zakona”, rekao je Vujović.
Da bi zakon bio primenjiv, za razliku od nekih drugih prethodnih po kojima se, kako je rekao, nije realizovala nijedna transakcija, predlaže se da se u transakciji valorizuju ulaganja zakupca do 20 -25 odsto tržišne vrednosti stana, a na osnovu kompetentne procene veštaka.
“U našem slučaju to će biti Gradski zavod za veštačenje Beograda”, zaključio je ministar Vujović.