Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbedjivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana.
Zvaničnik EU je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom epidemije korona virusa održi ekonomska stabilnost zemlje, navodi se u saopštenju.
“Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu”, rekao je Fabrici i dodao da epidemija korona virusa nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.
Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Izrazio je nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks (Covax) koji promoviše EU.
“Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i medjusobno razumevanje, uspeti da izadjemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede”, rekao je Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije, budući da je dve trećine srpske trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.
Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da radi “na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU”.
Predsednik Srbije i Fabrici su razmotrili proces uskladjivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava, navodi se u saopštenju i dodaje da su razgovarali i o reformi pravosudja, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi medjustranačkog dijaloga.
Fabrici je Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija (Alessandro Bragonzi).
EIB je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima EU za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu, navodi se u saopštenju.