Vučić je za televiziju Informer rekao da su u opoziciji “profesionalni lažovi”, i da oni sami “ne veruju u ono što govore”.
“Ne idu na izbore ali ne zbog biračkih spiskova, nego zato što znaju da ne mogu da pobede”, kazao je Vučić.
On je kazao da sva istraživanja pokazuju da niko od građana “ne želi nikakve sukobe”.
Govoreći o planovima za razvoj Srbije kazao je da će, “ukoliko ne bude bilo većih bezbednosnih problema”, 2027. godine biti promovisan leteći taksi, u okviru specijalne izložbe “Ekspo 2027”.
“Mi ćemo za ‘Ekspo’ imati leteći taksi”, kazao je Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da putuje u Francusku gde će u ponedeljak sa predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) razgovarati o 14 tema, među kojima o veštačkoj inteligenciji, vojnoj industriji i nuklearnoj energiji.
“Mi ćemo da imamo 14 tema. Tri su vezane za veštačku inteligenciju. Razgovaraćemo i o nuklearnoj energiji. Razgovaraću sa Makronom i o vojnoj industriji, i on ima pitanja za mene, znam šta će da me pita”, rekao je predsednik Srbije zagonetno.
Jelisejska palata saopštila je u petak da će Makron primiti u ponedeljak uveče Vučića da razgovaraju o evropskoj integraciji Srbije i odnosima između Beograda i Kosova.
“Dvojica predsednika će takođe razgovarati o jačanju bilateralne saradnje u oblastima odbrane, energije, inovacije i veštačke inteligencije”, saopštila je Jelisejska palata.
Vučić je nedavno rekao da će sa Makronom imati važne razgovore i da će to biti “strateški razgovor i jedan od najvažnijih do sada”.
Vučić je izjavio da Srbija “ima problem sa radnom snagom”, i da je dobro da su urađene identifikacione kartice u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, preko kojih se do sada javilo 2.200 ljudi, koji žele da rade u Beogradu i Srbiji.
“Najviše je zainteresovanih iz Severne Makedonije”, dodao je Vučić.
On je kazao da se, na isti način, “nekoliko stotina naših ljudi prijavilo da ide na druga mesta”, ali da je mnogo veći priliv radnika u Srbiju, preko “Otvorenog Balkana”, nego odliv.
Vučić je za televiziju Informer još rekao da su “javne finansije države u dobrom stanju” i da očekuje da će javni dug zemlje do kraja godine iznositi 51 odsto bruto nacionalnog dohotka (BDP), za razliku od “čak 70 odsto BDP” kada je postao premijer.