Obavezna registracija volonterskih akcija i njihovih pokrovitelja samo je jedna od novina koju je doneo Zakon o volontiranju, a čija je primena počela pre godinu dana.
Osim obaveza, novi zakon nam nije ništa doneo. Teže smo se registrovali u Srbiji nego u inostranstvu, a još nam je zaprećeno kaznama ako ne predamo izveštaj o radu. Ispada da su bolje prošli oni koji se uopšte nisu prijavili, smatra Duško Krstić iz Kancelarije za mlade u opštini Obrenovac, prvog udruženja koje je dobilo akreditaciju i Evropskog volonterskog servisa.
Sličnog su mišljenja i u „Mladim istraživačima Srbije“. Jelena Ristić Beronja iz ovog udruženja kaže da je problem što nemaju svi obavezu da se registruju i što novi zakon nije nametnuo obavezu državi da ovaj sektor pomogne finansijski:
Volontiranje nije besplatno, naprotiv, ono mnogo košta. Da biste organizovali neku akciju, vi morate da platite sve troškove. Organizatori volonterskih akcija nemaju čak ni poreske olakšice.
Volonteri nisu plaćeni za svoj rad, ali njihovi sati koštaju i oni proizvode neku vrednost, kaže Ristić Beronja. A to znači da učestvuju i u BDP-u.
I u Ministrastvu rada računaju da je u evropskim zemljama udeo volonterskih akcija u BDP od 0,5 do tri odsto. Kada bi u Srbiji volontiranje bilo na nivou evropskog minimuma, naši bi „dobrovoljci“ mogli da proizvedu najmanje 15 milijardi dinara godišnje.
Prema rečima Radmile Bukumirić Katić, pomoćnice ministra za rad, i sama registacija je veoma prosta, ali volonteri imaju neki otpor.
Ona navodi da je u 2011. najviše volontera bilo u kulturi gde su angažovana 1.332 dobrovoljca u Srbiji i još 58 van zemlje. Na zaštiti životne sredine aktivirao se 521 građanin u Republici i 217 u projektima izvan naših granica. Na trećem mestu je socijalna zaštita i humanitarni rad. Među volonterima su, inače, duplo zastupljenije žene i oni između 18 i 40 godina.