Odgovornost države je u tome što je ona podržavalac, još od sredine osamdesetih godina, tokom devedesetih i ratova, pa sve do danas, ekstremnog srpskog nacionalizma i mrženje prema drugim narodima u okruženju, a i drugih država, kao što je Amerika, koja je navodna kriva za srpsku sudbinu. Propaganda nacionalizma i mržnje je bila ogromna. Veliki broj paravojnih formacija i vikend ratnika, kao što su Beli orlovi,. Škorpioni, Srpska garda, Crvene beretke itd. su u stvari bile formacije koje su prikrivale učešće Srbije u ratovima, a te su bande služile za ratovanje, masovno činile ratne zločine i bavile se pljačkom. To je sve bila zvanična politika tokom devedestih. Videli smo da su te grupe preživele i kasnije, tek se sada sudi Škorpinima odgovornim za ubistvo mladih Bošnjaka (a i to ide kilavo), a Crvene beretke su odgovorne i za ubistvo premijera Đinđića.
Da li to znači da su grupe koje danas deluju neka vrsta naslednika paravojnih formacija iz ratnih vremena?
U kontinuiranoj atmosferi mržnje, bede i agresivnosti, javljaju se ove današnje grupe koje nisu pod zaštitom države, ali nisu joj ni sasvim mrske, jer neki današnji funkcioneri i dalje dele ideologiju iz devedestih godina. Ja bih rekla da je formiranju tih grupa doprinelo i obrazovanje, gde se deci i dalje, formalno ili neformalno, prenosi nacionalna mržnja i ugroženost.
Da li su grupe o kojima je reč pretnja građanima i sistemu?
Prvo bi trebalo znati o kojim ekstremnim grupama se tačno govori. Imate ekstremne “navijače” koji su očigledno pod zaštitom države, jer su funkcioneri pojedinih stranka i ministri, istovremeno funkcioneri kriminalizovanih fudbalskih klubova. Primer državne zaštite ove grupacije je da presude za ozbiljnu pretnju Brankici Stanoković ni posle skoro dve godine nema, krivci nisu kažnjeni, a mi, građani, plaćamo njoj 24 časova obezbeđenje.
Da bi se ti “njihovi” huligani prikrili udarili su građane po džepu, i eto, kao sada je novinarka bezbedna. A što sud i službe ne rade, to nikom ništa. Isto je I sa drugim maskiranim “”huliganima” koji su učestvovali u paljenju američke ambasade ili letos, na Kosovu, paljenje Jarinja. To su paradržavne formacije, iza kojih se krije država. Nisu iste, mada su im bliske, grupe kao što su Naši, Dveri, 1389, Nacionalni stroj itd.
Sta će se dogoditi ako ovaj oproces nastavi da se razvija i šta učiniti da se on preokrene u smeru primerenom gradjanskom drustvu?
To se neće dogoditi ako imate odgovorne službe bezbednosti koje dobro rade svoj posao. Važno je da takve grupe budu posmatrane i procenjivane s obzirom na bezbednost građana i opasnost od njih u odnosu na sistem vlasti. Takvih ekstremnih grupa ima I u drugim zemljama, i one su stalno pod kontrolom bezbednosnih agencija koje procenjuju opasnost i svoj izveštaj o tome šalju parlamentu. Kada se zaključi da je neka grupa opasna za demokratski sistem, ona se zabranjuje na osnovu ćinjenica i dokaza. Ali ako su državi samoj takve grupe potrebne, da bi se iza njih sakirvali državni i partijski funkcioneri, s ciljem da odbiju obezbeđenje parade ponosa, onda je to već druga stvar. Videli ste šta su sve izmislili Dačić i policija, šta su te grupe, navodno, spremale. Ako su toliko moćne, onda bi morale biti zabranjene. Gledali smo da je u Brazilu na takvoj paradi učestvovalo 700.000 ljudi, a kod nas ne može da se održi ni sa stotinjak. A u zakonu su pobrojana prava svih grupa LGBT populacije.
Ne treba zaboraviti da te grupe imaju uporište u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što se ne sakriva, nego je to javno i otvoreno. To je veoma značajna podrška ekstremistima.