Premijer Mirko Cvetković i ministri su se „oči u oči“ seli svega 43 puta, piše list Danas pozivajući se na podatke koje im je dostavio Generalni sekretarijat Vlade Srbije.
Prema istom izvoru, od jula 2008. godine, kada je formirana vlada, do danas održano je ukupno 570 sednica, od čega je 399 telefonskih.
Ministri su tokom svog mandata telefonski odlučivali o izmenama Zakona o krivičnom postupku, izmenama Zakona o informisanju, zakonima o diskriminaciji, rehabilitaciji i budžetskom sistemu, kao i o uslovima za pregovore sa MMF.
Preko telefona je čak usvojen prošlogodišnji rebalans budžeta, ali i odluka o povezivanju staža za 80.000 radnika. U žurbi, septembra 2010, Vlada Srbije je „halo“ odlukom ovlastila Ministarstvo spoljnih poslova da Generalnoj skupštini UN podnese izmenjeni predlog rezolucije o Kosovu.
Poslovnik vlade propisuje da se telefonske sednice mogu održavati „u naročito opravdanim i hitnim slučajevima“. Tada premijer može odlučiti da se sednica održi i ako nije prisutna većina članova vlade, a da odsutni ministri glasaju preko telefona ili telefaksa.
“Praksa održavanja telefonskih sednica postoji u mnogim zemljama. Ne radi se ništa tajno, jer se glasa o zakonima koji se već nalaze na internet sajtovima ministarstava koja ih predlažu. Ti propisi odmah se šalju Narodnoj skupštini na izjašnjavanje, tako da se mogu pročitati i na sajtu parlamenta”, kaže Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima.
Objašnjavajući kako se organizuju ovakve sednice, Mihajlović navodi da je sekretarijat obavezan da pozove sve ministre i da im saopšti šta je na dnevnom redu, koji sastavlja premijer, a oni se onda izjašnjavaju o tome da li su „za“, „protiv“ ili su „uzdržani“.
Ministri koji se ne jave na telefon imaju isti tretman kao oni koji ne prisustvuju redovnoj sednici. Prema podacima koje je Danas dobio od Generalnog sekretarijata, šef diplomatije Vuk Jeremić najviše je odsustvovao sa sednica.
Mihajlović dodaje da ovakav način odlučivanja nije pogodan za raspravu, ali da ministar, ako to želi, može da iznese svoje primedbe službenicima Generalnog sekretarijata, koji su mu telefonirali.
Na sledećoj sednici vlade usvaja se zapisnik sa prethodne, makar ona bila održana i preko telefona ali kako piše Danas, većine izveštaja sa tih telefonskih zasedanja nema na zvaničnoj internet prezentaciji izvršne vlasti.
Баш лепо. Телефонија није у српским рукама, а господа лаје у магнетофон.
Благо нама са таквом памећу.
Kada hoćeš da “provučeš nešto ispod žita” održiš telefonsku sednicu.Mnogi građani bi voleli iz toplih fotelja da telefonski obavljaju svoj odgovoran posao ali ne mogu.erovatno je odluka o svakoj sumnjivoj privatizaciji išla telefonskim putem.