Vlada ima rešenje za Kosovo

Cvetković nije želeo da iznosi detalje tog rešenja, ali je ponovio da se Srbija zalaže za mirno rešavanje spora, za dijalog sa Prištinom, kao i za regionalno pomirenje, između ostalog i srpskog i albanskog naroda.

“Vlada Srbije smatra da svaki problem, pa i najteži mora da se rešava upotrebom miroljubivih sredstava kao što je dijalog, a nikako nasilje. Jedino se na taj način može doći do dugoročnog i održivog rešenja“, istakao je Cvetković u javnom intervjuu, u okviru Foruma medija jugoistočne Evrope (SEEMF) u Beogradu.

On je dodao da se do rešenja za pitanje Kosova mora doći kroz dijalog i da ta solucija mora da uvažava interese svih uključenih strana, odnosno da podjednako odstupa od stopostotnih zahteva svih strana.

Podsetivši da dijalog ne podrazumeva unilateralne poteze Cvetković je naglasio da vlada u tom smislu deluje na pronalaženju nenasilnog i mirnog rešenja, koje neće voditi ka eskalaciji.

Govoreći o izveštaju vlade Srbije o njenim aktivnostima na severu Kosova on je ocenio da je situacija na terenu u jednom trenutku bila veoma složena i zapaljiva, i da je Srbija zbog toga poslala funkcionere Gorana Bogdanovića i Borislava Stefanovića da razgovaraju sa ljudima i smanje tenzije.

On je, međutim, upozorio da u komplikovanim situacijama, poput one na severu Kosova, u masi uvek može da se nađe neko „kome mirno rešenje ne leži na srcu“.

Upitan da li su Kosovo i evropske integracije Srbije dva odvojena koloseka, odnosno da li je rešenje statusa Kosova uslov za nastavak integracija, on je odgovorio da lično smatra da su u ovom trenutku to dva paralelna procesa, ali da ne može da isključi da će se te linije u budućnosti susresti.

„Lično verujem da će se to dogoditi, ali pre svega u smislu u kome bi neka od strana pokušala da u EU unese konflikt sličan kiparskom. To nije moguće i zato treba održati te dve linije paralelnim, ali raditi na njima i naći konačno rešenja, pre nego što se završi proces integracija Srbije u EU“, objasnio je Cvetković.

Na pitanje da li kosovska kriza utiče na pad evroentuzijazma u Srbiji on je odgovorio potvrdno.

Cvetković je kazao da istraživanja pokazuju da je, nakon dešavanja na severu Kosova, po prvi put od 2000. godine podrška građana integracijama pala ispod 50 odsto, na 46 procenata.

Na pitanje prištinskog novinara da li se i u Beogradu, kao i u Prištini pitanje Kosova koristi kao izgovor za ekonomske probleme, nezaposlenost i siromaštvo Cvetković je odgovorio da u Srbiji nije takav slučaj.

„Ako pogledate naše novine videćete da je Kosovo tek nedavno, po izbijanju krize na severu, postalo jako bitna tema. Generalno ljudi više brinu za ekonomske probleme“, rekao je on i dodao da vlada ne koristi pitanje Kosova da kaže da bi Srbiji bilo bolje da nema taj problem.