Cilj je da se sa sadašnjih 25 odsto broj srednjoškolaca koji idu u gimnazije poveća na 50 procenata. Iz godine u godinu gimnazijalaca je sve manje, a autori Strategije kažu i da to više nisu, po pravilu, samo najbolji učenici. Sada je teže upisati turističku ili medicinsku školu, nego gimnaziju.
Da bi što više dece privukli da upišu ove škole, i kasnije za studije, upravo gimnazije pretrpeće najviše promena, predviđa Strategija.
Broj đaka nameravamo da povećamo visokim kriterijumima, što će, možda, u početku da uzrokuje i blagi pad, ali će vremenom doneti prepoznatljivost kakvu su gimnazije nekada imale. Znalo se, ako đak dolazi iz dobre škole, da mora da ima znanje, objašnjava prof. dr Ana Pešikan, jedan od autora Strategije.
Podela gimnazija ostaće ista, na prirodno-matematičko i društveno-jezičko usmerenje, ali će u trećem i četvrtom razredu moći da biraju pakete izbornih predmeta koje će da uče.
Sve gimnazije koje su sada zapravo samo odeljenja u mešovitim školama u kojima postoje i stručni profili, trebalo bi da budu ukinute. Sada je gotovo trećina gimnazija u takvim, mešovitim školama. U budućnosti bi trebalo da budu izdvojene.
Predviđeno je, tako, da se fond obaveznih časova smanji na 26 do 28. Sve ostalo biće izborni predmeti. Svi razredi išli bi u jednu smenu, a u učionicama ne bi bilo više od 22 do 25 učenika, predlaže Strategija.
Predviđeno je i da, pored table i krede, učenici mnogo više koriste kompjuter. Ne samo oni koji se budu odlučili za mešovito učenje – putem interneta i na časovima, već i oni koji će ići na klasičnu nastavu. Učenicima će se u ocenu računati i aktivnost na blogovima, a znanje proveravati “onlajn” testovima, biće organizovane diskusije na školskim portalima.
Strategija predviđa i da učenici ne sede u školi, kao u kancelariji, puno radno vreme, već da izađu i deo nastave realizuju u ustanovama kulture, prirodi, da imaju aktivnosti u školi koje se neće dešavati u učionici.
Izuzetno los predlog…ako deca ne zele da idu u gimnazije, znaci da ih to vise ne interesuje. Zasto smanjivati broj nekih strucnih skola, ako se ispostavilo da tamo deca sticu sjajno znanje, narocito u eknomskim i medicinskim skolama u koju idu sve sami odlikasi i vukovci? Ne treba oduzimati deci pravo da odlucuju u koju ce srednju skolu ici, vec im omoguciti da sve skole imaju sto bolje uslove, pa neka sami izaberu. Uostalom preko 90% dece iz pomenutih skola nastavlja da studira. Ako ih sve guramo u gimnazije, pa posle ne studiraju, posto ne vide nikakvu buducnost i perspektivu, gde cemo te silne gimnazijalce zaposliti… i za sta cemo ih osposobiti, za koji posao..Da teoretisu kako su isli u dobru skolu, gde su stekli puno nepotrebnog znanja… Zabrinuti profesor…
Pa čuj, ja sam bio malo ovde, pa malo na Zapadu, i mogu ti reći da kad sam bio ovde, 83, 84, 85 godina prošlog veka, dojbeim platu i idem dole na more i plandujem dve-tri nedelje! Danas? Neću ni da pitam mlade. Otići na more od mesečne plate, danas znači da imaš posla koji je relativno dobro plaćen i bolje da ne pitam mlade, jer nije pitanje stava ni ličnosti da se ima dobar posao i dobra plata! Naravno, postoji još gomila stvari koja rastura ovu tematiku koja je besumnje zaslužila dve ili više nedelja razgovora i verujem da bi smo mi bili pametniji, ali klinci od osamnaest i više godina i dalje bi bili bez para i bez posla i bez mogućnosti da osete slobodu odluke da se iznenada krene na more kada se primi plata. Razlika je toliko ogromna da se razdaljina meri u onoliko godina koliko sam ja tada imao na mladalačkim plećima. Lepi pozdravi!