Svaki treći nastavnik misli da bi programe veronauke u osnovnoj i srednjoj školi trebalo poboljšati kako bi postali zanimljiviji za đake i inspirativniji za nastavnike, pokazalo je istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u kome su učestvovala 192 veroučitelja iz šest gradova u Srbiji, piše Danas.
Oni ukazuju da su programi pravoslavnog katihizisa u prva četiri razreda osnovne škole neujednačenog kvaliteta. Tako, recimo, od šest tema koje se obrađuju u prvom razredu, samo je poglavlje “Čovek kao biće zajednice” procenjeno kao zanimljivo đacima i primereno njihovom uzrastu. Iako su programi za treći i četvrti razred nešto bolje ocenjeni, veroučitelji u celini smatraju da bi mnoge teme trebalo prebaciti u više razrede, jer su đacima apstraktne i nejasne.
Nastavnici od petog do osmog razreda osnovne škole upozoravaju da je terminologija u sadržajima ovog predmeta i u udžbenicima neprimerena učenicima, kao i da postoje pogrešne pretpostavke autora programa o predznanju đaka. Zbog toga učenici gube motivaciju za predmet, jer su im sadržaji nerazumljivi. Postoje i ograničenja koja su povezana sa uzrasnim kapacitetima učenika, od nedovoljnog poznavanja Svetog Pisma, istorije religije i filozofije do razumevanja ključnih pojmova u gradivu.
Iako su programi veronauke u srednjoj školi u celini bolje ocenjeni nego u osnovnoj, nastavnici smatraju da su i u njima potrebne izmene, jer su pojedine teme neprimerene uzrastu i nedovoljno zanimljive đacima. Najviše zamerki veroučitelji imaju na nedostatak nastavnih sredstava i kvalitetnih udžbenika.
Od ukupnog broja anketiranih nastavnika pravoslavnog katihizisa, dve trećine sopstvenu stručnost za izvođenje nastave ocenjuju visokim ocenama, a petina najvišom. S obzirom da najveći broj veroučitelja nema inicijalno obrazovanje za rad u školi, ovaj rezultat samoprocene navodi na zaključak da veroučitelji smatraju da za nastavničku profesiju nije potrebna formalna priprema, iako je reč o veoma odgovornim i specifičnim poslovima, navodi se u istraživanju.
Veroučitelji su najsigurniji u sopstvena znanja o nastavnom planu i programu, planiranju nastave i praćenju interesovanja učenika, kao i u kompetencije za poučavanje i učenje i pružanje podrške razvoju ličnosti učenika.
Istraživanje pokazuje da je polovina anketiranih nastavnika pohađala neku od obuka u organizaciji nadležnih ministarstava, svaki četvrti obuku u organizaciji crkve ili Ministarstva vera, a svaki deseti je bez ikakve pripreme ušao u učionicu. Oko 78 odsto nastavnika pohađalo je akreditovane seminare stručnog usavršavanja.
Više od dve trećine veroučitelja smatra da njihove kolege iz drugih predmeta uvažavaju značaj verske nastave. Svi anketirani se slažu da verska nastava treba da se izučava u školama kao poseban predmet za svaku konfesiju (78 odsto ispitanika) ili kroz zajednički program za učenike, nezavisno od konfesije (20 odsto).
Oko 60 odsto nastavnika je za to da ovaj predmet bude obavezan u svim razredima, a samo sedam odsto podržava postojeći model, gde se učenici opredeljuju za versku nastavu ili građansko vaspitanje. Oko šest odsto, međutim, mesto veronauke vidi na listi izbornih predmeta. Samo 15 odsto nastavnika je u potpunosti zadovoljno uslovima rada u školama.