Šanse da radnik bez zanata i sa platom od 15.000 dinara podigne sina direktora ili dobro plaćenog političara – i statistički su gotovo ravne nuli. One su svega dva odsto u Srbiji. Sa druge strane, onih koji samo prenose najviše “titule” i “fotelje” na svoje potomke – ima i do 40 odsto.
Poslednje ankete Instituta za sociološka istraživanja na 2.500 srpskih domaćinstava svedoče o drastičnom osiromašenju onih koji već sastavljaju kraj sa krajem – poljoprivrednicima, radnicima bez škole, ali i sitnim firmama.
– Preduzetnička ideja je u Srbiji nedovoljna i pojedinac nema mogućnost da sam uspe – objašnjava kreator istraživanja Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta. – Dobar pokazatelj toga je odnos između zanimanja roditelja i, kasnije, njihove dece. Pokazalo se da u Srbiji trećina dece iz radničkih porodica iz fabrika odlazi na selo i prelazi u najsiromašniji sloj društva, a polovina samo “nasleđuje” očeve i njihova zanimanja.
Samo dva odsto njih završava fakultet i postaju uspešni direktori, političari ili vlasnici velikih firmi. Mali biznis gotovo da izumire.
Bogati svojoj deci ne ostavljaju samo novac, već i – vetar u leđa za dobru poziciju na poslu i fakultetsku diplomu. Da od nasleđa zavisi i znanje, pokazuje podatak da gotovo polovina mladih rukovodilaca ima oca – istog takvog. Samo jedna desetina sinova ili ćerki najuspešnijih završi u siromaštvu i neobrazovano.