Vašington je zabrinut zbog tekućih pregovora Indije i Rusije o kupovini protivvazdušnih sistema S-400.
Pomoćnik misitra odbrane zadužen za Aziju i Pacifik Rendal Šrajver juče je rekao da je “pogrešan utisak” da će odobravanje nekih izuzetaka od zakona o sankcijama zaštiti indijsku vladu “od posledica, ma šta se desilo”.
“Bili bismo veoma zabrinuti ako bi Indija kupila sisteme od Rusije. Ne mogu da potvrdim da bi ona (Indija) bila pošteđena, da bismo iskoristili mogućnost”, rekao je Šrajver.
Američki Kongres je 2017. usvojio zakon, uz podršku obe partije, kojim se uvode ekonomske sankcije svakom entitetu ili državi koji bi kupili oružje od ruskih firmi.
Na zahtev Pentagona, zakon je omogućio izuzeće od sankcija da se neke zemlje ne bi potpuno okrenule ka Rusiji. Ministar odbrane Džejms Matis želi da se započne prodaja oružja Indiji, najvećem svetskom uvozniku oružja i mogućoj kontrateži sve većem kineskom uticaju u Aziji.
Šrajver je izjavu dao nekoliko dana pre sastanka Matisa i državnog sekretara Majka Pompea sa njihovim indijskim kolegama u Nju Delhiju.
On je mogućnost da Indija kupi S-400 ocenio kao “uznemirujuću”.
“Mi bismo više voleli (…) da Indija razmotri alternative i vidi da li bismo mi mogli biti partner za odgovor na tu vrstu potreba”, naveo je Šrajver.
Denuklearizacija pre kraja rata
Severna Koreja se mora denuklearizovati pre bilo kakve deklaracije o okončanju Korejskog rata, saopštio je Stejt department.
Pregovori o “potpunoj denuklearizaciji korejskog poluostrva”, na šta se severnokorejski lider Kim Džong Un obavezao na samitu s predsednikom SAD Donaldom Trampom u Singapuru 12. juna, zapali su u ćorsokak.
Tramp je u petak u poslednjem trenutku otkazao putovanje državnog sekretara Majka Pompea u Severnu Koreju i tako prvi put javno priznao odsustvo napretka.
Do otkazivanja je došlo kada je postalo jasno da Pompeo neće dobiti ono o čemu se razgovaralo, odnosno razmenu deklaracija. SAD je trebalo da rade na deklaraciji o formalnom okončanju Korejskog rata, koji je 1953. završen primirjem, dok je Pjongjang trebalo da da izjavu o svojim nuklearnim postrojenjima, nešto nalik popisu pre međunarodne provere i razmontiranja.
Od ranije je trajala debata o tome ko će prvi dati svoju objavu.
Prema američkom onlajn mediju Voks, koji citira više izvora bliskih pregovorima, Tramp je iza zatvorenih vrata u Singapuru usmeno obećao da će potpisati deklaraciju o kraju rata ubrzo posle samita, pa se Pjongjang sada oseća prevarenim.
Upitana o tom obećanju, portparolka Stejt departmenta Heder Nauert juče je rekla da ne može to ni da potvrdi ni da demantuje.
“Smatramo da mora doći do denuklearizacije pre nego što se angažujemo u drugim oblastima”, rekla je ona novinarima. Upitana da li “druge oblasti” obuhvataju i kraj rata, Nauert je rekla “da”.
Neki posmatrači ocenjuju da bi severnokorejska vlada više volela pravi mirovni sporazum nego prostu objavu.
Ništa ne može opravdati ratne zločine
SAD su saopštile da “ozbiljno” uzimaju u obzir izveštaj UN o mogućim “ratnim zločinima” koje su u ratu u Jemenu počinile sve strane, uključujući i Saudijsku Arabiju, saveznicu Vašingtona.
“Videli smo izveštaj Saveta UN za ljudska prava, i moguća kršenja međunarodnog prava izneta u tom izveštaju duboko zabrinjavaju američku vladu. Smatramo da ništa ne može da opravda ratne zločine, ako su se desili”, rekla je juče portparolka Stejt departmenta Heder Nauert, i pozvala zaraćene strane da “preduzmu potrebne mere za sprečavanje takvih incidenata”.
Međutim, ona je odbila da se izjasni o američkoj podršci koaliciji pod saudijskom komandom koja vojno interveniše u Jemenu protiv pobunjenih Huta. Huti imaju podršku Irana, regionalnog rivala Saudijske Arabije.
Nauert je rekla da je Rijad “strateški partner” SAD i navela da je Saudijska Arabija pristala da otvori istragu o bombardovanju u kom je usmrćeno najmanje 40 dece u Jemenu. Američki ministar odbrane Džejms Matis je u utorak snažno branio saudijsku koaliciju, iako je rekao da je “svaka greška apsolutno tragična”.
On je takođe izjavio da američka podrška “nije bezuslovna”.