Poslanici treba da glasaju o izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima kojim se uvode novi praznici – 11. novembar Dan primirija u Prvom svetskom ratu, koji će se obeležavati neradno, 21. oktobar Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 22. april Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležavati radno.
Pored toga, državni praznik Sretenje – Dan državnosti Srbije, pored 15. februara, praznovaće se i 16. februara.
Izmenama Zakona prvobitno je bilo predviđeno uvođenje dva nova praznika, ali tokom skupštinske rasprave Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predložio je da se obeležava i 22. april kao Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, što je resorni ministar Rasim Ljajić prihvatio, čime je taj predlog postao sastavni deo izmena.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ukoliko poslanici podrže izmene zakona, obeležavaće se u spomen na sve nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine.
Kako je vlada podsetila u obrazloženu, Prvi svetski rat započeo je napadom Austrougarske monarhije na Srbiju 28. jula 1914, a prva pobeda Antante izvojevana je već na početku rata i to u bici na Ceru.
Srbija je u tom ratu izgubila trećinu stanovništva, a zemlja je pretrpela nenadoknadiva razaranja.
Drugi praznik – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu obeležavaće se kao spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Prema obrazloženju u kome su indirektno pomenuti i partizan i četnici, “tokom narodnog ustanka u centralnoj Srbiji protiv nacističkog okupatora, u kome su učestvovali i rojalisti i komunisti”, ukupno je od 1. avgusta do 5. decembra 1941. godine ubijeno 33.000 građana centralne Srbije, od kojih 11.522 ustanika i 21.809 talaca streljanih u odmazdi, među kojima su osim Srba, bili i Jevreji i Romi.
Usvajanjem izmena Zakona o državnim i drugim praznicima, broj neradnih dana u Srbiji će se sa osam povećati na 10, što je, kako je rekao ministar Ljajić, još ispod evropskog proseka neradnih dana.
Nemam ništa protiv da se obilježava dan sjećanja na žrtve holokausta, ali ne mogu da vjerujem da se pored toga, ako se već odeređena imena stratišta spominju, nije uveo i dan sjećanja na žrtve Jasenoca, Jadovna i drugih stratišta NDH-a. “Srpske žrtve Drugog svjetskog rata”-ova formulacija nije dovoljna! Kada se već nazivom naveo holokaust, neminovno je morao biti spomenut i Jasenovac. Ovo je strašno, nije ni čudo što smo u zadnjim decenijama degradirani od ostalih naroda kad sami sebe ne poštujemo.