Zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Slavoljub Carić rekao je da je nakon donošenja presude, Srbija izjavila dva pravna leka – zahtev za reviziju i zahtev za upućivanje predmeta na Veliko veće (žalbu).
“Zahtev za reviziju, koji se podnosi ukoliko iznesete neke nove činjenice koje nisu bile poznate sudu u vreme presuđenja, je odbijen. Međutim juče je usvojen zahtev za upućivanje predmeta na Veliko veće koji se podnosi ukoliko se radi o predmetu koji je od opšteg značaja ili je od značaja za praksu Evrpskog suda”, rekao je Carić.
On nije želeo da prejudicira odluke Velikog veća od 17 članova, navodeći da dosadašnje iskustvo pokazuje da ona može biti istovetna kao prvostepena odluka sedmočlanog veća, zatim da Veliko veće može malo da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrditi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava.
“Republika Srbija međutim, nezavisno od odluke Evropskog suda, može da rešava pitanje rezervista i isplate tih ratnih dnevnica ukoliko postoji dobra volja da se to pitanje reši, a svakako bi trebalo da postoji dobra volja”, naglasio je Carić.
On je pojasnio da je žalbu Srbije usvojio petočlani panel kojim je predsedavao predsednik Evrospkog suda, što, kako je objasnio, znači da je presuda koja je doneta u slučaju rezervista – Vučković plus 29 drugih – stavljena van snage.
“Sada se čeka zakazivaje usmene rasprave gde će biti pozvane obe strane da iznesu svoju agrumentaciju i nakon toga će se doneti nova presuda u slučaju rezervista”, naglasio je Carić i dodao da će o terminu za usmenu raspravu Evorpski sud naknadno obavestiti strane u postupku.
Prvostepenom presudom u slučaju Vučković i drugi utvrđeno je da član 6 Evropske konvencije o neujednačenoj praksi suda i pravo na pravično suđenje nije povređeno, ali da je povređen član 1 Protokola 1 – pravo na imovinu u vezi sa diskriminacijom.
Evrospki sud je u osporenoj presudi našao da je došlo do diskriminacije u slučjau rezervista time što je odluka Vlade bila doneta samo u odnosu na rezerviste iz određenih opština a ne i u odnosu na druge rezerviste.
Sud njima nije dosudio nikakvu naknadu, ali je državu obavezao da šest meseci po pravosnažnosti presude reguliše pitanje svih rezervista na jednoobrazan način i da predoži neke mere kako bi se pitanje rešilo.
Kako je prvostepena presuda jučerašnjom odlukom stavljena van snage, čeka se da se vidi kako će to pitanje da reši Veliko veće, a resenje – može da bude i povoljnije i nepovoljinije po rezerviste.