Prema budžetu predviđenom za ovu godinu, naknade troškova za zaposlene u parlamentu, vladi, ministarstvima, agencijama, zavodima, kao i za predsednika Republike iznose više od 8,7 milijardi dinara, dok je za troškove putovanja izdvojeno skoro pet milijardi, što je ukupno 13,6 milijardi, odnosno oko 130 miliona evra.
Ukupno za poslanike Narodne skupštine i druge službe i zaposlene predviđeno je ukupno 203 miliona dinara za troškove i putovanja, dok je za vladine službenike za istu namenu izdvojeno skoro 150 miliona. Predsedniku Republike, s druge strane, namenjeno je oko 70 miliona dinara. Od resora u vladi najviše novca za troškove i putovanja ide za Ministarstvo odbrane – 6,4 milijarde dinare, a potom za MUP – skoro dve milijarde.
Kada je reč samo o službenim putovanjima po zemlji i inostranstvu, više od polovine para namenjenih za budžetsku 2012. godinu otići će takođe u ministarstva odbrane (skoro 1,7 milijardi dinara) i unutrašnjih poslova (više od 1,1 milijarde). Skupština Srbije ima na raspolaganju oko 178 miliona dinara za službena putovanja, od čega je 43 miliona predviđeno za stručne službe, dok je za svakog poslanika u proseku predviđeno više od 500.000 dinara ili ukupno 135 miliona. Predsednik Republike na raspolaganju ima 66,8 miliona dinara za putovanja.
Kompletni podaci o troškovima parlamenta i vlade za prošlu godinu nisu još dostupni javnosti, a poslednji izveštaj o tome objavila je Narodna skupština za 2010. Prema ovim podacima, poslanici i stručne službe parlamenta potrošili su te godine 17,3 miliona dinara za usluge komunikacije, a za putovanja oko 111 miliona.
Fiskalni savet Srbije nedavno je upozorio da bi vlada u ovoj i narednoj godini morala da uštedi milijardu evra i dodatnih 1,1 do 1,2 milijardi evra od 2014. do 2016. godine. Kao kratkoročne mere za postizanje tog cilja, ovo telo je predložilo zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno smanjenje rashoda.
Srbiji preti kriza javnog duga, koji je krajem prošle godine premašio zakonsku granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, a trenutno je, prema nezvaničnim izvorima, pošto Ministarstvo finansije zvanične podatke nije objavilo, 50 odsto BDP-a i nastaviće da raste.