“Ustavom Srbije je prediviđeno da će se za regulisanje pitanja statusa autonomije KiM doneti poseban ustavni zakon, pa je logičnije da se obave politički pregovori koji će stvoriti preduslove za donošenje takvog zakona koji će reflektovati postignute dogovore”, rekao je Đurić za list Danas.
Upitan zašto statut Zajednice srpskih opština (ZSO) nije urađen pre izbora kako bi građani znali za šta glasaju, Đurić je kazao da je predviđeno da se prvo završi izborni proces, pa da rukovodeći tim nakon konsultacija sa izabranim predstavnicima napravi nacrt statuta ZSO.
On je demantovao optužbe Demokratske stranke da vlast “eksploatiše” pojam ZSO i ponovio da je ZSO “institucionalni okvir u kome će Srbi u juznoj pokrajini ostvariti najdirektniji oblik upravljanja”.
Đurić nije direktno odgovorio na pitanje zašto je Beograd pristao na održavanje lokalnih izbora sa nesređenim biračkim spiskovima i granicama opština po kosovskim zakonima.
On je ukazao da je Srbija u slučaju biračkih spiskova “dovedena pred svršen čin” i naglasaio da su birački spiskovi pravljeni tako da se omogući glasanje Albancima na osnovu prebivališta 1999. godine, a da se umesto 300.000 Srba koji ispunjavaju takve uslove na spiskovima našlo samo 13.000.