Kako je u Hagu saopštila predsednica veća Ustavnog suda Eni Pauer-Ford (Anny Power-Forde), veće Ustavnog suda utvrdilo je da devet od 208 pravila iz Pravilnika o postupku i dokazima nije usaglašeno sa Ustavom Kosova, dok za jedno pravilo, prema saopštenju, “ne može da kaže da je usaglašeno”.
Kao neusaglašena sa Ustavom Kosova, odnosno nedovoljno definisana, sudije su proglasile pravila o nastavku pretresa u odsustvu jednog od troje sudija, zatim o presretanje privatnih komunikacija bez “potrebnog minimuma zaštitnih mera koje nalažu najviši standardi ljudskih prava”, te o pretresima i plenidbi “koje vrši specijalizovani tužilac bez prethodnog odobrenja suda”.
Sudije su ocenile i da nije u skladu sa Ustavom Kosova odredba Pravilnika o postupku i dokazima koja tužiocu daje ovlašćenje da naloži “neinvanzivno” uzimanje DNK uzoraka, poput dlaka, pljuvačke i briseva, uz zaključak da se “takvo prikupljanje ne može obaviti neinvanzivno, bez obzira koliko je minorna invanzivnost”.
“Temeljnije” razmatranje i “jasnija formulacija”, po današnjoj odluci, nužna je i za pravilo o o određivanju i preispitivanju pritvora tokom istrage. Jedno od predloženih pravila “predviđa i pritvor za lice koje je nakon suđenja oslobođeno”, a veće Ustavnog suda zaključilo je da takvo produženje pritvora “nije predviđeno zakonom”.
Zaključci veća Ustavnog suda o neusaglašenosti nekih pravila o postupku i dokazima sa Ustavom Kosova biće prosleđeni plenarnoj sednici specijalnog suda za zločine OVK na dalje postupanje.
Predsednica Specijalnog suda za zločine OVK Ekaterina Trendafilova najavila je u današnjoj izjavi da će planarnu sednicu “radi izmene ovih deset pravila” zakazati “u najkraćem mogućem roku”. “Ovaj proces dodatno jača pravni okvir Specijalizovanih veća i garantuje puno poštovanje ljudskih prava”, podvukla je u pisanoj izjavi Trendafilova.
Predsednica suda je najavila da će Pravilnik o postupku i dokazima stupiti na snagu kada veće Ustavnog suda “konačno utvrdi da su sva pravila u skladu sa” Ustavom Kosova.
Kako je zvanično najavljeno, Specijalni sud će “voditi sudske postupke o navodima koji proističu iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope… od 7. januara 2011, a u kojem se iznose navodi o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima”.
U tom izveštaju, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti (Dick Marty) pisao je o zločinima OVK nad otetim Srbima na Kosovu i u Albaniji i izneo sumnje da su nekima od njih u Albaniji vađeni organi kojima je kasnije trgovano.
Navode iz Martijevog izveštaja istraživala je, pre formiranja suda, specijalna radna grupa EU koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson (Clint Williamson).
Pre odlaska sa te dužnosti, Vilijamson je potvrdio da je pronašao dokaze za neke od tvrdnji izloženih u Martijevom izveštaju.
Sud u Hagu nadležan je za zločine počinjene od 1998. do 2000. godine.
Vilijamsona je nasledio Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac.
U medijima na Kosovu više puta je nagoveštavano da bi novi sud prve optužnice protiv nekih od bivših oficira OVK mogao podići do kraja ove godine.
Sud u Hagu nadležan je za zločine počinjene od 1998. do 2000. godine.
Za predsednicu suda izabrana je bugarska pravnica Ekaterina Trendafilova, a za potpredsednika postavljen je Kit Rejnor (Keith Raynor) iz Velike Britanije.
Sudije veća Ustavnog suda pri specijalnom sudu su: Roland Dekers (Dekkers) iz Holandije, Ani Pauer-Forde (Anne Power-Forde) iz Irske, Vidar Stensland iz Norveške,
Sudije specijalnog suda su: Antonio Balsamo iz Italije, Kaj Ambos (Kai) iz Nemačke, Kristof Barte (Ćristoph Barthe) iz Nemačka, Mihael Bolander (Mićael Bohlander) iz Nemačke, Emilijo Gati (Emilio Gatti) iz Italije; Nikola Giju (Nicolas Guillou) iz Francuske, Tomas Laker (Thomas) iz Nemačke, Ginel Metro (Guénaël Mettraux) iz Švajcarske, Vladimir Mikula iz Češke Republike, Andres Parmas iz Estonije, Mišel Pikar (Mićèle Picard) iz Francuske, Kenet Roberts (Kenneth) iz Kanade, Čarls Smit (Ćarles Smith III) iz SAD, Mapi Feld-Folja (Mappie Veldt-Foglia) iz Holandije i Kristina van der Vajngart (Ćristine van der Wyngaert) iz Belgije.