Sudija Okružnog suda u Prištini naredio je prošle nedelje puštanje iz pritvora poslanika Demokratske partije Kosova Fatmira Ljimaja i još devet optuženih za ratne zločine protiv civila u logoru OVK u selu Klečka. Ovo nije preterano uzbudilo srpsku javnost, već naviklu na poslovičnu bolećivost lokalnih sudova na Kosovu prema nekadašnjim komandantima OVK.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije oglasilo se protestom, ali njih je više zabrinula odluka Veća sudija na tom suđenju da izuzme iz dokaznog materijala izjave i dnevnike Agima Zogaja, najvažnijeg svedoka tužilaštva. Ovaj “svedok X” pronađen je u septembru prošle godine mrtav u jednom parku u Nemačkoj. Do ovoga ga je dovela, kako je ostavio u oproštajnom pismu, psihička tortura, kojom su on i njegova porodica bili izloženi od trenutka kada je odlučio da svedoči o zločinima OVK iz 1998. godine u logoru u Klečki. Ovo “samoubistvo” izazvalo je i odustajanje nekih zaštićenih svedoka, koji je pred srpskim sudom trebalo da svedoče o zlodelima OVK i odgovornosti Fatmira Ljimaja u zloglasnom zatvoru Klečka.
Brojna odustajanja od svedočenja, promene iskaza i prerani završeci života vezani su za proces koji se u Prištini odvija protiv Fatmira Ljimaja, nekadašnjeg komandanta 121. brigade OVK, poznatog po ratnom imenu Čelik. Prema mišljenju kosovskih analitičara, njega čeka blistava politička karijera i već je viđen za predsednika vladajućeg DPK, koji trenutno predvodi Hašim Tači.
Haška predstava
I baš na skijanju sa Tačijem na Kranjskoj Gori u Sloveniji, u februaru 2003. godine Ljimaja su uhapsili slovenački policajci po nalogu Haškog tužilaštva. Prema svedočenjima izvora Novog magazina, Ljimaj je odmahivao glavom, smejao se policajcima i porodici i govorio da se radi o nesporazumu. Posle petogodišnjeg sudskog procesa, obeleženog neviđenim pritiskom na sudije, tužioce i svedoke širom Evrope, ispostavilo se da je bio u pravu i oslobođen je zbog nedostatka dokaza.
Ovaj bivši zapovednik OVK u regionu Glogovca uhapšen je na osnovu optužnice koja ga je, zajedno sa još trojicom bivših pripadnika OVK, teretila za zločine nad srpskim i albanskim civilima počinjene između maja i jula 1998. u logoru Lapušnik.
Ljimaj je bio prvooptuženi na osnovu pojedinačne krivične i zapovedne odgovornosti zato što nije sprečio zlostavljanje i ubijanje zatočenih civila. U optužnici su bila navedena imena 22 ubijena civila, devet Srba i 13 Albanaca. Suđenje je proteklo uz neviđen pritisak, jer su u to vreme brojni članovi njegove porodice i prijatelji prisustvovali svakom danu suđenja i u učmaloj atmosferi Haga predstavljali ozbiljan vid pritiska na osoblje suda.
Mada je tužilaštvo avgusta 2005. godine zatražilo da Ljimaj bude kažnjen sa 20 godina zatvora, on je u decembru iste godine oslobođen.
“Obrada” svedoka
Prema ekskluzivnim saznanjima Novog magazina, za potrebe odbrane Fatmira Ljimaja pred Tribunalom angažovana je celokupna infrastruktura bezbednosne agencije Kosova ( ŠIK). Obradom svedoka, nagovaranjem da ne svedoče i pripremom njihovih lažnih iskaza rukovodio je direktor ŠIK-a Azem Sulja, a u tu akciju su bili uključeni rukovodioci i agenti te službe: Buj Šukrija, Fatmir Dželali i Šalja Ferat.
Oni su prema svedocima tužilaštva Haškog tribunala primenjivali silu, pretili porodici i prijateljima, obećavali i davali novčanu naknadu da bi promenom iskaza ili davanjem lažnog iskaza uticali na ishod postupka i Ljimaja oslobodili krivice.
Tako je jedan svedok, nakon razgovora sa Azemom Suljom, dobio novčanu nadoknadu do 1.900 evra i materijal, odnosno sanitarije za kupatilo koje je renovirao. Ovo je prema saznanjima Novog magazina, obavljeno putem firme “Penkom“, preko koje se ŠIK finansirao.
Azem Sulja je nešto pre 25. avgusta 2001. godine dogovorio sa Bujom Šukrijem da u izjavi haškom istražitelju ne pominje događaje vezane za logor Lapušnik, za koje se teretio Limaj. Šukri je, plašeći se osvete Azema Sulje, prećutao događaje u Lapušniku koji se tiču ilegalnog zatvora i hapšenja i zatvaranja civila.
Prema saznanjima Novog magazina, pripadnici ŠIK-a su, po nalogu Azema Sulje, isplatili novčanu naknadu od 150.000 evra Rizi Hetemu da pred Haškim tribunalom izmeni prvobitnu izjavu datu haškim istražiteljima, u kojoj je za smrt svoga oca optužio direktno Fatmira Ljimaja.
Hetem nije svedočio pred Tribunalom o ovome, što je imalo za posledicu da Fatmir Ljimaj i Isak Musliu budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Agenti ŠIK-a su pretili svedoku Sulejmanu Berbetovcu da će ga ubiti ako svojim iskazom bude teretio Ljimaja, a postavili su i bombu ispod vozila svedoka Osmani Dauta, koju su aktivirali u momentu kada je sa sinom ulazio u kola. Osmanijevi su zadobili tada teške povrede, od kojih se nikad nisu oporavili.
Situacija je postala ozbiljna i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte lično se angažovala na brojnim slučajevima podmićivanja i zastrašivanja svedoka. Tokom 2004. godine naredila je pritvor u Prištini za Basima Begaja, rođaka Isaka Muslijua , koji je ostvario veoma interesantne kontakte sa potencijalnim svedocima zločina OVK.
Prema prisluškivanim razgovorima, Basim Begaj i članovi njegove porodice pretili su jednom od svedoka.
“Oterao si mi strica u Hag i zahvaljujući tebi imaju sve informacije o njemu”, “Poručuje ti Musliu da nije ubio tvog oca. Kao gest dobre volje daće ti svu svoju zemlju ukoliko povučeš svoje svedočenje Haškom tribuna”, poručili su rođaku zaštićenog svedoka B1. Haški istražitelji u saradnji sa UN snagama na Kosovu presreli su kasnije telefonski razgovor u kojem je Begaj svedoku B1 rekao: „Reci da nemaš ništa da kažeš protiv Fatmira Ljimaja i Isaka Muslijua“.
(Opširnije u štampanom izdanju)