Među predlozima se, kao prioriteti, navode “čuvanje jedinstva pravnog poretka”, “veća javnost u procesu donošenja odluka” ili “oprez pri legulatornim i finansijskim intervencijama”, piše dnevnik Blic.
“Ne bi smelo da se dogodi da vlada predloži, skupština usvoji, predsednik proglasi nijedan zakon ukoliko su dobili argumentovano upozorenje da je suprotan Ustavu ili donosi pometnju u pravi poredak”, navedeno je u obrazloženju prvog predloga.
“Transparentnost Srbija” ističe i da “nikada ne bi trebalo da se dogodi da vlada predloži zakon koji nije prošao javnu raspravu i da zato treba dopuniti Zakon o državnoj upravi i poslovnik vlade, kao i prekinuti lošu praksu u skupštini da se predlozi zakona koji su upućeni kao narodna inicijativa ili od opozicionih stranaka uopšte ne razmatraju”.
“Transparentnost Srbija” predlaže i nastavak reforme propisa radi otklanjanja procedura koje opterećuju rad privrede i građana.
Kao mere koje bi trebalo da obuhvati reforma javnog sektora, navode se smanjenje broja članova vlade, odnosno da ih ne bude više od 17, smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, prestanak prakse povećavanja javnog sektora nepotrebnim izmeštanjem poslova državne uprave u javne agencije i organizacione oblike sa nejasnim pravnim statusom.
Organizacija dalje predlaže jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije i prekid prakse kupovine medijskog uticaja, kao i prekid prakse trošenja novca na sponzorstva koja vrše javna preduzeća.
“Blic” prenosi i da “Transparentnost Srbija” predlaže i potpunu reformu oblasti javnih nabavki, kao i reformu pravosuđa.
Kao poslednji predlog, organizacija navodi promenu ustava.
“Iako nije prioritetna, jeste potrebna zbog sužavanja preterano širokog imuniteta od krivičnog gonjenja, uređenja statusa nezavisnih državnih organa, postavljanja brana za kršenje pravila o raspolaganju javnim finansijama”, zaključuje “Transparentnost Srbija”.
Bolji je naslov: uhapsenije protiv korupcije