Gordana je živela u centru Beograda, blizu Tašmajdanskog parka.
Kao ćerka vođe četničkog pokreta robijala je u šest zatvora i logora: u zatvoru Gestapoa u Ulici kralja Aleksandra, u Glavnjači, pre nego što je odvedena u logor na Banjici.
Posle rata ponovo je bila u zatvoru u Glavnjači a potom u Zabeli, na Golom otoku i Svetom Grguru.
Pokušavam da shvatim zbog čega je bitno što se blaženopočivša Gordana predstavila Svevišnjem. A posebno to što je živela “u centru Beograda blizu Tašmajdanskog parka”
RANJENA KAO PARTIZANKA
GORDANA Mihailović rođena je 12. februara 1926. godine, kao četvrto dete Dragoljuba i Jelice Mihailović. Kada je počeo Drugi svetski rat pohađala je šesti razred gimnazije.
Posle zatočeništva u nemačkom logoru na Banjici, sa bratom Brankom otišla je na Ravnu goru, da bi se kasnije oboje predali partizanima. Ćerka generala Mihailovića ranjena je na Sremskom frontu kao partizanka.
Nakon rata, Gordana je završila medicinski fakultet i radni vek je provela na dečjem odeljenju KBC Zvezdara, kao radiolog. Udala se, ali brak nije potrajao. Nikada nije želela da daje izjave za javnost.