Ðukanović je u izjavi Tanjugu prokomentarisao kakvi izazove stoje pred Srbijom u 2015. u pogledu nastavka evrointegracija, ali i povodom dolaska prve zemlje iz regiona Balkana na čelo organizacije koja se suočava sa oštrom polarizacijom Zapada i Istoka zbog najveće krize posle Drugog svetskog rata.
On kaže da je veoma bitno da se, nakon formiranja kosovske vlade, i Beograd i Priština usredsrede na Implementaciju svih dosadašnjih dogovora postignutih u političkom dijalogu.
“Tek nakon toga očekujem da će, posle blažeg perioda stagnacije, proces evrointegracija biti nastavljen otvaranjem prvih poglavlja u maju ili junu”, naveo je on.
Prema njegovim rečima, svakako je za očekivati da će poglavlje 35, koje se tiče Kosova, biti prvo otvoreno u pregovorima sa Briselom.
“Nakon toga, prema nekakvom redosledu, biće otvorena poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava”, objašnjava on.
Komentarišući činjenicu da šefovi diplomatija EU na nedavnom sastanku nisu dali zeleno svetlo za otvaranje poglavlja, Ðukanović kaže da postoji određen redosled poteza koje Brisel očekuje od Beograda – prvo implementacija svega što je dogovoreno za Kosovo, pa tek onda odluka ministara EU da se pregovori otpočnu.
“Imajući u vidu određene stavove Nemačke, kao evidentno dominantne zemlje u Uniji, prvo poglavlje će svakako biti poglavlje 35 koje reguliše odnose Beograda i Prištine”, istakao je Ðukanović.
On smatra da nije izgubljeno mnogo time što od januara, kad je održana prva međuvladina konferencija Srbije i EU kojom je i ozvaničen početak pregovora, do kraja ove godine nije održan novi sastanak na kome bi se otvorila prva poglavlja.
“Više je u pitanju privremeno oduglovačenje ovog procesa, a manje suštinska blokada u procesu evrointegracija”, kaže Ðukanović.
On napominje da treba imati u vidu specifičnu situaciju naše zemlje u odnosu na druge u regionu, ali i one koje su 2004. ili 2007. pristupile EU.
“To je naravno težak balast vezan za kosovsko pitanje i treba očekivati da će s protokom vremena stvari doći na svoje mesto i da će se nakon toga proces evrointegracija ubrzati”, dodaje on.
Ðukanović smatra i da ne stoje primedbe nemačke strane da je Srbija mogla, i pored nepostojanja kosovske vlade, da samostalno primenjuje dogovore iz Briselskog sporazuma.
“Zaista je teško primeniti jedan dokument jednostrano i mislim da Srbija nije mogla sprovoditi pojedine segmente sporazuma bez postojanja vlasti u Prištini”, ističe on.
“U svakom slučaju treba očekivati da se u narednim mesecima intenzivira dijalog između nove vlade u Prištini i Beograda”, ističe on.
Očigledno je, kako kaže, da su insistiranja veoma jaka u ovom trenutku i na njima će se nastaviti i u narednom periodu kad je reč o primeni dogova u vezi sa Kosovom.
Ovaj analitičar ne isključuje mogućnost da će se “možda pojaviti u hodu nekakvi novi uslovi koji će biti vezani za regulisanje odnosa Beograda i Prištine”, ukazavši da očekuje da ti uslovi stignu iz Berlina.
Međutim, on smatra da bi i EU mogla u narednom periodu da postavi pitanja koja se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, pre svega, u Ujedinjenim nacijama.
Ðukanović napominje da će najveći izazovi, pored kosovskog, u 2015. biti vezani za poglavlja 23 i 24, koja se tiču borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Međutim, on ističe još jedno važno pitanje, a koje se odnosi na usklađivanja spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.
“Očekujem da će biti veoma teško ispregovarati i utvrditi trenutnu poziciju Srbije vezanu za usklađivanje njene spoljne politike sa EU u okviru poglavlja 31”, ukazao je Ðukanović i ocenio da će to poglavlje biti “jedno od najosetljivijih” imajući u vidu trenutni “prilično snižen stepen usaglašenosti” naše spoljne politike sa Briselom.
On dalje navodi da će se od Srbije očekivati da “što pre otpočne suštinsko usaglašavanje svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”.
“To će mnogo zavisiti i od razvoja situacije u Ukrajini i eventualno nekih novih sankcija koje će biti uvedene Rusiji. Umnogome, stvari ne zavise od Srbije, nego od toga kako će se stvari na terenu dešavati u Ukrajini”, smatra Ðukanović.
On kaže da će akcenat u narednom periodu biti i na finansijskoj konsolidaciji zemlje u oblasti javnih finansija i procesu stalnih reformi na kojima će Brisel insistirati i to ne samo u Srbiji već u svim zemljama regiona s obzirom da “delimo gotovo iste probleme”.
Vezano za predsedavanje Srbije OEBS-u 2015, Ðukanović ocenjuje da je naša zemlja u prilično nezahvalno vreme dobila tu poziciju.
“Imajuću u vidu, prevashodno, probleme vezane za Ukrajinu, to će biti jedan težak i zahtevan zadatak”, upozorava ovaj analitičar, ali ukazuje i na drugu dimenziju koja se otvara pred Beogradom.
Predsedavanje OEBS-u stvara mogućnost da se “reafirmiše imidž i spoljnopolitički položaj naše zemlje”, ali i, kako kaže, prilika da se “afirmiše proaktivna i konstruktivna uloga Srbije”.
“U narednom periodu očekujem da će se Srbija, kao predsedavajući, postaviti kao medijator između sukobljenog Istoka i Zapada”, naglasio je Ðukanović.
On kaže da to ne isključuje da će naša zemlja biti suočena sa “određenim” pritiscima suprotstavljenih strana u vezi sa njihovim interesima u ukrajinskoj krizi kojoj se, kako ocenjuje, ne nazire skoriji kraj.