Profesorka fizike Gordana Fržović (39) kaže da je gotovo sigurna da je napadač učenik nezadovoljan ocenom ili prijatelj nekog od takvih đaka.
Napad se dogodio u ulazu zgrade u beogradskom naselju Mirijevo. Gordanu je od težih posledica spasao slučajni prolaznik jer je napadač pobegao kada se ovaj pojavio.
Napadnuta sam u četvrtak u 19.50 časova, po povratku iz škole. Mladić obučen u crnu trenerku sa kapuljačom i crvenim šalom preko lica stajao je u hodniku pored poštanskih sandučića. Kroz glavu mi je proletelo: „Ko li je ovaj, šta radi u našoj zgradi?”, i odmah posle toga je usledio napad. Kada sam prišla vratima lifta, odjednom mi se stvorio iza leđa i desnom rukom me stegao preko grudi, dok mi je drugom stavio kuhinjski nož pod grlo. Rekao je: „Kurvo, platićeš mi za sve!” Uspela sam da mu se suprotstavim jer je izuzetno mršav, ali ipak nisam mogla da se oslobodim – prepričava Gordana dramu koju je preživela.
Fržović kaže da se branila na sve načine. Počela sam da vrištim, prvo jedva čujno, pa sve jače i jače. Međutim, mladić me je i dalje čvrsto stezao rukama i izvukao ispred zgrade na izlaz za parking. Nastavila sam da vičem: „Ima li koga? Da li me neko čuje?”, jer sam u momentu pomislila da hoće da me baci sa stepenica na parking, sa visine od oko dva-tri metra. Usled rvanja sam pala na kolena, ali je u tom trenutku iz obližnjeg „Maksija” izašao mladić i potrčao mi u pomoć.
Vikao je: „Pusti je, pusti je!”, i neprekidno ga psovao, posle čega me je nasilnik pustio. Potom je potrčao nekoliko metara, a onda odjednom usporio, stavio ruke u džepove i hladnokrvno otišao – priča povređena profesorka.
Ona navodi da je bila šokirana drskošću napadača.
Otvoreno pričam o napadu jer ovako nešto može da se desi svakom! Nemam avione i kamione, niti ikome nešto dugujem, stvarno je neverovatno da je neko bio spreman da potegne nož na mene zbog loše ocene ili nečeg sličnog. Živim sa sinom koji ide u sedmi razred i bratom, i glavni sam im oslonac. Slovim za strogu, ali pravičnu profesorku. Razredna sam odeljenju trećeg razreda i zalažem se za svakog učenika. Neposredno pre napada imala sam „otvorena vrata”, međutim, roditelji kod mene mogu da dođu i mimo toga i uvek sam spremna na saradnju. U Sedmoj gimnaziji radim od njenog osnivanja, 2001. godine. Posle napada su me zvale i kolege i đaci, i svi su mi pružili podršku. Direktorki sam javila da neću ići na bolovanje jer se upravo završava prvo tromesečje i mnoga deca tek treba da odgovaraju i poprave ocene. U ponedeljak se vraćam – kaže Fržovićeva.