Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je na konferenciji za novinare da je Hadžić uhapšen u 8.24 sati u rejeonu Fruške Gore.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević precizirao je da je hapšenje izvedeno pored sela Krušedol, gde je trebalo da se nađe sa jatakom i preuzme od njega novac. “Imao je lažni identitet, odnosno ličnu kartu na lažno ime i bio je naoružan, ali prilikom hapšenja nije pružao otpor”, rekao je Vukčević na konferenciji za novinare u Specijalnom sudu.
Nakon hapšenja priveden je na saslušanje u Specijalni sud. Bio je izuzetno spreman na saradnju i primio je optužnicu. Predstavio se pravim imenom, posle čega su mu uzeti otisci prstiju.
Tražio je da vidi porodicu, što mu je sudija Milan Dilparić i odobrio, pa će susret biti upriličen sutra.
Toma Fila, advokat Gorana Hadžića, rekao je da je njegov klijent “malo bolestan”, ali da se dobro oseća. Fila je novinarima ispred Specijalnog suda rekao da se Hadžić krio sedam godina i da je većinu vremena bio van zemlje.
Nezvanična informacija da je Hadžić navodno uhapšen u manastiru na Fruškoj Gori prostrujala je još u ponedeljak među novinarima, ali pre nego što je bilo ko uspeo da dobije potvrdu i objavi tu vest, objavljeni su demantiji srpskih zvaničnika.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić tada je izjavio da “neproverene” informacije da je uhapšen Goran Hadžić predstavljaju “direktnu smetnju” njegovom hapšenju.
Pročitajte šta je o ratno-političkoj karijeri, bekstvu i vezama Gorana Hadžiča sa službama bezbednosti pisao Novi magazin u prošlonedeljnom broju u tekstu Enigma Hadžić. Pogledajte i reagovanja na vest o hapšenju Hadžića u zemlji i inostranstvu.
Optužnica
Haški tribunal optužio Gorana Hadžića 2004. godine za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužen je da je kao predsednik Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i kasnije kao predsednik Republike Srpske Krajine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao saizvršilac tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj.
Među slučajevima ratnih zločina, koji su navedeni u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.
Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru „Ovčara”, oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice „Dušan Silni” i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.
Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Traženo je da optuženik bude uhapšen u roku od 72 časa.
Goran Hadžić pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi. Hadžić je, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao.
Biografija
Rođen je 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj.
Pre sukoba u Hrvatskoj radio kao magacioner „Vupikovog” pogona u Pačetinu, u Vukovaru. U martu 1991. godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke.
Nakon što je Hrvatska, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost, Hadžić je imenovan za predsednika vlade samoproglašene Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. godine, a na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.