Srpski građanski zakonik se de fakto primenjivao sve do 1978. godine, kada je donet novi Zakon o obligacionim odnosima, koji ipak nije regulisao celokupnu materiju, pa se Srpski građanski zakonik i danas koristi u pojedinim odredbama.
On se i danas koristi kada je u pitanju ugovor o poklonu. Koristi se i kada je u pitanju odbegli roj pčela i predviđa da ukoliko vlasnik ne pronađe odbegli roj u roku od 24 sata, on pripada onome koji ga je
našao.
“Roj od tvoga preseda tvoj je, i ti imaš vlasti ustopce vijati ga, i gde god nađeš, uzeti ga. No ako ti njega za 24 sata vijati prenebregneš, prestaje biti tvoj, i pripada kao i druga divljač onome, koji ga uhvati”, navodi se u tom zakoniku iz polovine 19. veka.
Takođe, ovim zakonikom se određuje i promena vlasništva prilikom odrona zemljišta. Srpski građanski zakonik pisao je pravnik i književnik Jovan Hadžić, po ugledu na Austrijski građanski zakonik, uz unošenje delova iz “Zakonopravila” svetog Save i iz srpskog običajnog prava.
Rad na donošenju tog zakonika inicirao je knez Miloš Obrenović, koji je Hadžića angažovao uz pomoć austrijskih vlasti, jer je Vojvodina u to vreme pripadala Habsburškoj Monarhiji.
Zakonik je interesantan i jer ga je Hadžić pisao jezičkim stilom kakvim se pričalo u Vojvodini u 19. veku. Jovan Hadžić, poznat i pod pseudonimom Miloš Svetić, rođen je u Somboru 1799. godine a umro u Novom Sadu 1869. godine.
Bio je književnik, prvi predsednik Matice srpske, dopisni član Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva. Hadžić je bio i jedan od najistaknutijih boraca protiv reforme srpskog jezika, koju je predvodio Vuk Stefanović Karadžić.
znaci da su izdrzali test vremena
ono sto je dobro i ne treba menjati