Samo privođenje, a potom i pritvaranje, Miroslava Miškovića bacilo je u zasenak sve ostale slučajeve organizovanog kriminala i korupcije, posebno visoke, koje Tužilaštvo na čijem je čelu Radisavljević sprovodi ne samo mesecima, već i godinama.
Na tom spisku su, prisetimo se samo nekih, Kolubara, Azotara, Agrobanka… Javnost je već upoznata s tim da Tužilaštvo radi i na ispitivanju 24 slučaja, mahom privatizacija, koje je prvo Savet za borbu protiv korupcije Verice Barać ocenio kao sporne, a potom i Evropska unija.
Dokle se stiglo u tim slučajevima?
“U toku je više predistražnih postupaka u vezi sa privatizacijama preduzeća koje su ocenjene kao sporne. Prioritet su privatizacije kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, međutim preispituju se i neke druge privatizacije za koje se sumnja da su dovele do uništenja privatizovanih preduzeća i da su kupcima poslužile za prisvajanje njihove imovine, a završile se otpuštanjima radnika, gašenjem delatnosti, ostavljanjem ogromnih nenaplativih dugova i sticanjem enormnog bogatstva za njihove vlasnike”, kaže tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević za Novi magazin.
Privođenje Miroslava Miškovića i još devetorice u slučaju “putari” izaziva nedoumice da li je reč o delu visoke korupcije ili organizovanog kriminala? Ili je u ovom slučaju “miks”?
U krivičnoj prijavi i naredbi za sprovođenje istrage koja je pokrenuta protiv Miroslava Miškovića, Mila Đuraškovića i ostalih osumnjičenih stavljeno im je na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja po osnovu visine pribavljene imovinske koristi, pa je u ovom slučaju reč o inkriminaciji koju kolokvijalno nazivamo “teška korupcija”, u koju spadaju zloupotrebe kojima je pribavljena imovinska korist od više od 200 miliona dinara.
Čuju se i polemički tonovi tipa kako je moguće krivično goniti nekoga zato što je iz sopstvenog preduzeća uzimao, kako se kaže, svoj novac? Koji je osnov u ovom slučaju za eventualnu optužbu u tom pravcu?
U našoj javnosti, često i stručnoj, ne pravi se razlika između lične imovine koju poseduje neko lice i imovine preduzeća koja su u vlasništvu fizičkih i pravnih lica. Reč je o različitim vrstama imovine, jer preduzeća svojom imovinom, pored ostalog, odgovaraju za obaveze koje imaju prema zaposlenima, državi, bankama i drugim svojim poveriocima.
Zakon o privrednim društvima pravi decidiranu razliku između lične imovine vlasnika i imovine preduzeća. Zato se ne može govoriti o uzimanju “svog novca”. Vlasnik može ostvariti pravo na transfer dobiti koju je preduzeće ostvarilo u svom poslovanju na način koji je zakonom propisan.
Takođe, može doneti odluku o likvidaciji preduzeća, što podrazumeva izmirenje svih dospelih obaveza preduzeća prema poveriocima.
Svako drugačije korišćenje imovine preduzeća od strane vlasnika nelegalno je i može biti sankcionisano, jer se time po pravilu nanosi šteta trećim licima čija potraživanja ostaju nenaplaćena.
Osim ovog u svakom pogledu atraktivnog slučaja, poslednjih meseci bilo je još velikih slučajeva, pre svega Agrobanka. Dokle se stiglo s tom istragom, kome je sve produžen pritvor i kada će biti gotove optužnice?
Istraga u vezi sa Agrobankom je u toku. Do sada su bila tri proširenja istrage. Policija vodi predistražni postupak u odnosu na još neka pravna lica koja su pod sličnim uslovima koristila kredite u Agrobanci, tako da očekujem i nova proširenja ove istrage.
Optužnica protiv doskorašnjeg ministra Olivera Dulića vraćena je na “doradu”. Da li je reč o krucijalnim primedbama suda ili o pravničkom doterivanju?
Reč je o uobičajenoj proceduri. Naime, naloženo je da se sa slovenačkog jezika prevedu dokazi koje smo dobili iz Slovenije, da se obavi ekonomsko-finansijsko veštačenje radi utvrđivanja visine imovinske koristi i da se pribave akti koji regulišu ovlašćenja i obaveze Olivera Dulića, Nebojše Janjića i Zorana Drobnjaka.