Intervju Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine
Zašto država toleriše neonaciste
Ideja Vojvođanskog fronta je da formiramo političku platformu oko koje će se okupiti sve partije, pokreti, nevladine organizacije i pojedinci koji imaju bliske ili identične stavove ne samo po pitanju autonomije Vojvodine već i o tome kako Srbija treba da izgleda u budućnosti. Mi mislimo da Srbija treba da bude organizovana kao decentralizovana i regionalizovana sekularna republika, koja će kao osnovni spoljnopolitički cilj imati evroatlantske integracije, kaže za Novi magazin Bojan Kostreš, generalni sekretar LSV-a
Razgovarala: Gordana Nonin
“Medijski muk o prošlosti” u NDNV-u
Degeneracija memorije
Koliko je Mirko Kovač bio u pravu kada je pre 30 godina napisao tekst “Rađa li se novo čudovište?” i konstatovao da je ovde “elita gora od rulje”, čulo se na tribini “Medijski muk o prošlosti”, koju su prošle sedmice u Novom Sadu organizovali NDNV i Forum ZFD. Uz ubrzano urušavanje medijskih sloboda, sunovrat novinarstva, doprinos verskih zajednica porastu nacionalizma i novog talasa autoritarizma na Zapadnom Balkanu, postavilo se pitanje da li se suočavanje s prošlošću maksimalno i planski tabloidizuje radi unošenja još veće konfuzije?
Piše: Gordana Nonin
Kontroverze
U ime prezimena
Crna Gora u brdima i na moru, u vazduhu i na vatri
Piše: Novica Milić
Sretenje
Moravska noć
U povratku sa našeg zimskog, radnog putovanja na reku Moravu i u grad Svilajnac, opet smo prošli pored Moravske noći, napuštene u priobalnom šipražju, koju je Handke nazvao poslednjim mestom i utočištem na obodu Imperije
Putopisac: Dragan Jovanović
Crna Gora
Sve bliže građanskom ratu
Ni najveći optimisti više ne vjeruju da će se spor između crnogorske vlasti i Srpske pravoslavne crkve oko Zakona o slobodi vjeroispovijesti riješiti nekim kompromisom, a sada još više strahuju da se višenedjeljni protesti u režiji te crkve ne pretvore u građanski rat
Piše: Veseljko Koprivica
Hrvatska
Kolinda Grabar Kitarović i Milo Đukanović: braća po etnofiletizmu
Ne može se poistovjećivati kršćanstvo i katolicizam s hrvatstvom ili pravoslavlje sa srpstvom ili crnogorskom nacijom. Ne može se govoriti da je Katolička crkva isto s hrvatskim narodom ili SPC isto što i srpski narod, pa tako ne bi trebala postojati ni Crnogorska pravoslavna crkva.
Piše: Drago Pilsel
BiH
Smrt fašizmu, sloboda Mostaru!
Pitanje svih pitanja svelo se na rješenje Kosova, zbog kojeg Vučić i igra toplo-hladno kako sa Crnom Gorom tako i sa BiH
Piše: Vildana Selimbegović
Svet, Evropa
Ko je kriv za ukrajinsku krizu?
Pitanje koje bi se moglo postaviti jeste da li bi neširenje NATO-a zaista sprečilo agresiju Rusije na Ukrajinu. Teško da se analizom činjenica može doći do takvog zaključka
Piše: Krsto Perović*
Svet, Evropa
Irsko skretanje ulevo
Na istorijskim izborima u Irskoj prvi put za 90 godina pobedu je odnela treća stranka – Šin Fejn. Dok se u drugim zemljama nezadovoljni glasači okreću desnici, ovde se desilo suprotno
Piše: Tamara Jorgovanović
Svet, Narušena vladavina prava u Poljskoj i Mađarskoj
Koje su lekcije za Zapadni Balkan?
Bez slobodnih sudova nema slobodnih medija; bez slobodnih medija nema slobodnih izbora; a bez slobodnih izbora ne može se više govoriti o demokratiji. Vlade na Zapadnom Balkanu slede ovaj primer, koji nije pristigao iz Rusije, Turske ili Kine (famoznih “trećih aktera”) već iz članica EU
Piše: Marko Savković*
Kultura, Intervju: Đorđe S. Kostić
Šta prija evropskom nepcu
Tristotinjak autentičnih putopisa, koji upućuju čitaoca na Evropljane koji su u pretprošlom veku i početkom prošlog krstarili ovim prostorom, ostavljajući dragocene zapise o životu i kulturi tog vremena
Razgovarala: Anđelka Cvijić
Kultura, Šaputave devojke
Stvarati drugost
Reč o knjizi Zorice Jevremović na promociji u Kulturnom centru RTS, 30. januara 2020.
Piše: Milena Dragićević Šešić
Kultura, Festivali
Džeremi Ajrons predsednik žirija
Osamnaest filmova iz osamnaest zemalja takmičiće se za Zlatnog medveda ovogodišnjeg Berlinala
Priredio: Dragan Stošić
Prilog: Naučnice u Srbiji
Da li je nauka ženskog roda?
Žene su u visokoobrazovnim i naučnim institucijama, a to podrazumeva da se njihov društveni i ekonomski status vrednuje na ravnopravan način, ali njihovo pozicioniranje nije isključivo problem rodne ravnopravnosti već rodne vidljivosti i predstavljanja na putu javnog integriteta. Iako su znanje, moć znanja i dostignuća neosporni, one se u javnom diskursu izostavljaju i obezvređuju pod uticajem tradicionalnih obrazaca rodnih uloga. O položaju žene-naučnice raspravljano je u SANU na trodnevnom naučnom skupu
Priredila: Prof. dr Ljubinka Trgovčević