Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore navedenim u redovnom godišnjem izveštaju, policija je tokom 2023. od građana oduzela 403 komada vatrenog oružja, od kojih je u ilegalnom posedu bilo 139, prenose Vijesti.
Spajić je najavio reviziju dozvola za držanje oružja, poboljšanje kontrole osoba sa mentalnim oboljenjima koje policija evidentira za krivična dela nošenja oružja i nasilničkog ponašanja, akcije “od sutra” na suzbijanju nelegalnog naoružavanja, ukidanje privatnih sportsko-streljačkih organizacija, brzo popunjavanje policije novim i eventualno penzionisanim kadrom, kao i pomoć NATO u sprovođenju nekih od ovih mera.
“Ukoliko ljudi koji poseduju nelegalno oružje u tom roku ga vrate, biće bez zakonskih posledica. Međutim, ko ne vrati, biće drakonski kažnjen. Posle tog roka, novi zakon stupa na snagu gde će posedovanje, a posebno nošenje, biti najdrakonskije kažnjeno”, rekao je Spajić na konferenciji za medije nakon sednice Veća za nacionalnu bezbednost.
Rekao je da prema tim ljudima “neće biti milosti”.
“Oni će završiti u zatvoru i nismo sigurni da će, uz drakonske norme, postati norma da se nelegalno oružje nosi. Ja to ne mogu da opravdam. Zakon će biti izričit i sudije će imati minimalne kazne koje su drastične. Lovačka društva će proći provere. Moraće sve dozvole da obnove sa najstrožim kriterijumima. Sportsko-streljačke organizacije kojih je previše se često koriste za regrutovanje članova organizovanih kriminalnih grupa, da radikalizuju ljude, da im dajemo mesta gde dogovaraju nabavku ilegalnog oružja – nismo ludi da to radimo”.
On je dodao da, prema njegovom mišljenju, privatne sportsko-streljačke klubove bi trebalo ukinuti, te da bi svi klubovi tog tipa trebali biti pod kontrolom države.
Nakon tragedije na Cetinju, u kojoj je smrtno stradalo dvanaest, a ranjene četiri osobe, Spajić je sinoć poručio da “imamo zaključke da ćemo usvojiti novi zakon o oružju” i da će svi koji imaju oružje u legalnom posedu proći “najveće provere koje ima Evropa”.
“Ljudi koji imaju dozvole će imati rok do 1. januara 2026. da prođu nove provere, mnogo rigoroznije. Ko ne prođe, moraće da vrati oružje ili će se računati kao nelegalno. Bićemo najbeskompromisniji da ljudi koji žele da imaju oružje prođu najveće provere koje ima Evropa”.
Cetinjanin Aco Martinović 1. januara ubio je dvanaestoro sugrađana, četiri teško ranio, da bi podlegao od povreda nakon što je pokušao da se ubije…
Da je neophodno dodatno pooštriti kaznenu politiku u pogledu držanja i nošenja oružja, mišljenja je i ministar pravde Bojan Božović. Pored toga, Božović je pre dva dana za “Vijesti” rekao i da je neophodno analizirati i “sve manjkavosti sistema u pogledu pružanja adekvatne psihološke i psihijatrijske pomoći u nadležnim ustanovama”.
Spajić je rekao da se niko ranije nije setio da baze podataka ljudi sa psihičkim poremećajima, takozvanom šifrom F, spoji sa podacima MUP.
“Zemlje NATO su spremne da nam pomognu. Oni imaju problem sa ljudima koji su bili u ratovima, a imaju tzv PTSD”.
Kada je zakon pooštren
Slične najave usledile su i pre dve i po godine, kada je, takođe na Cetinju, Vuk Borilović iz legalnog lovačkog oružja usmrtio desetoro komšija, među kojima i dva dečaka, a ranio još šest osoba.
U međuvremenu, u decembru prošle godine, usvojene su Izmene i dopune Krivičnog zakonika. Tada je izvršena izmena člana 403 na način da su odvojene radnje držanja i nošenja vatrenog oružja, njegovih delova, municije i eksplozivnih materija.
Ujedno, prema novom KZ, sada je zaprećena kazna za držanje oružja od tri meseca do tri godine, za razliku od prethodnog rešenja u kojem je za osnovni oblik bila propisana kazna zatvora od tri meseca.
Novim KZ za nedozvoljeno nošenje oružja predviđena je kazna zatvora od jedne do pet godina, a propisani su i teži oblici tog krivičnog dela.
Iz Evropske komisije, u Izveštaju za Crnu Goru koji je objavljen početkom novembra prošle godine, konstatovali su značajnu količinu ilegalnog oružja u prometu. Kako piše u tom dokumentu, tokom 2023. godine u Crnoj Gori evidentirano je 261 krivično delo nezakonitog posedovanja oružja i eksplozivnih materijala, sa ukupno 724 komada zaplenjenog oružja.
“Ovo pokazuje značajnu količinu ilegalnog oružja u prometu, a broj zaplenjenih komada oružja ostao je relativno stabilan u odnosu na prethodnu godinu”, piše u izveštaju i dodaje se da je crnogorski zakon o oružju potrebno dodatno uskladiti s pravnim propisima Evropske unije.
Još do 80.000 nelegalnih „cevi“
Prema podacima MUP, a koje je krajem prošle godine objavio Portal Analitika, u Crnoj Gori je u evidenciji oružja sa izdatim ispravama, registrovano 105.826 aktivnih komada oružja kategorije B, u posedu 69.593 vlasnika. Od toga, 69.230 su fizička, a 363 pravna lica.
Grube policijske procene su da kod građana ima još od 40.000 do 80.000 nelegalnog oružja.
Vršilac dužnosti direktora Uprave policije Lazar Šćepanović rekao je pre nekoliko dana da su službenici UP u toku prošle godine od građana oduzeli više od 1.100 komada vatrenog oružja i da je to tri puta više nego godinu pre.
“Tokom čitave prošle godine sprovodili smo niz operativnih preventivno, represivnih aktivnosti sa primarnim fokusom na pronalazak oružja u ilegalnom posedu, a sve u cilju stvaranja povoljnog bezbednosnog ambijenta za građane. Tom prilikom u aktivnostima Uprave policije, sa svim regionalnim centrima bezbednosti, zaplenjeno je preko 1.100 komada vatrenog oružja, tri puta više nego prethodnih godina”.
Šćepanović je tada kazao i da su u kontinuitetu sprovodili i akciju “Poštuj život, vrati oružje”.
Akcija “Poštuj život, vrati oružje” sprovodi se od 2015. godine, od stupanja na snagu Zakona o oružju. Akcija predviđa da građani, bez bilo kakvih pravnih posledica, mogu da nesmetano i dobrovoljno policiji predaju vatreno oružje, bez obzira na to da li oružje posjeduju u ilegalnom ili legalnom vlasništvu i nezavisno o kojoj kategoriji je reč.
Prema podacima UP iz juna prošle godine, od stupanja na snagu Zakona o oružju, građani su dobrovoljno vratili 2.929 komada vatrenog oružja…
Trebalo poslušati predloge NVO
Na pitanje “Vijesti” zašto Zakon o oružju i po predlozima nevladinih organizacija nije donesen 14 meseci od formiranja Vlade, Spajić nije odgovorio. “Trebalo je”, rekao je, pravdajući se da su bila dva ministra pravde, a da se sadašnji ministar, koji je izabran u julu, faktički tek od septembra bavi zakonima.
Dodao je da će svi predlozi biti ugrađeni u zakon.
Ministarstvo pravde nije nadležno za predlaganje Zakona o oružju, već Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Iz NVO Akcija za ljudska prava i Centar za ženska prava podsetili su juče da su 28. decembra 2023. Spajiću dostavili zahteve, pored ostalog, da se uspostavi “policija u zajednici”, da se nadležnim institucijama naloži da izvrše kontrolu i izvijeste o tome da li osobe koja imaju dozvolu da drže oružje to čine na bezbedan način (odvojeno od municije) i da li je na adekvatan način onemogućen pristup oružju i municiji maloletnicima i drugim neovlašćenim osobama.
Među zahtevima, podsetili su, bilo je i onemogućavanje zakonite kupovine oružja bez prethodne dozvole za držanje, a zatražili su i proglašenje moratorijuma na izdavanje dozvola za posedovanje i držanje bilo kakvog oružja do izmene Zakona o oružju.
Tada je zatraženo i revidiranje svih dodeljenih dozvola za posedovanje oružja kroz policijsku proveru osoba koja poseduju oružje i kroz ozbiljne, a ne samo formalne, psihijatrijske i druge lekarske i psihološke preglede, uključujući testiranje na psihoaktivne supstance.
“I pooštravanje uslova za posedovanje lovačkog oružja, pojačavanje kontrole streljačkih klubova koji građanima izdaju članske karte i fiktivne potvrde samo da bi lakše dobili dozvolu za nošenje oružja, uvođenje visokog mesečnog poreza na posedovanje i držanje oružja”.
Na pitanje novinara kako motivisati građane da prijave pojedince koji poseduju ilegalno oružje i devijantno ponašanje, Spajić je odgovorio da će postojati “hotline” gde će građani prijavljivati anonimno, i za to dobijati nagradu.
“Građani moraju shvatiti da to nije nefer prema pojedincu, čak i ako im je iz kuće. Građani mogu u svim policijskim stanicama da prijave nelegalno oružje. Imali smo neke dobre inicijative, građana, NVO sektora. Nova zakonska rešenja će se zasnivati i na tome”.
O radu Šaranovića kad i ostalih ministara, najmanje jednom godišnje
Spajić nije konkretno odgovorio na više puta ponovljeno pitanje novinara da li će od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića zatražiti ostavku, ali je nagovestio da će rad svih ministara biti ocenjivan najmanje jednom godišnje nakon što Vlada sredinom januara usvoji novu “kvantitativnu i kvalitativnu metodologiju” za to.
“Što se tiče rekonstrukcije koju sam najavio – imamo novu metodologiju rada ministara i kroz tu metodologiju ćemo razmotriti svakog ministra pojedinačno. Ta metodologija će biti jasna da ne radimo neke poteze brze sada, već da na osnovu podataka šta je svaki ministar uradio da se podvuče crta i vidi kako je i koliko ko radio”.
Šaranovićevu izjavu nakon okončanja akcije policije na Cetinju da se ljudi vrate normalnom životu, Spajić je nazvao “nesrećnom”.