Pepeo Nikole Tesle od 1957. godine čuva se u zlatnoj sferi, na kvadratnom postolju, obasjanoj diskretnim svetlom, u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Urna je doneta u Beograd posle smrti Teslinog rođaka Save Kosanovića, koji je raspolagao zaostavštinom čuvenog izumitelja i doneo odluku da se njegovi zemni ostaci kremiraju. Kao deo memorijalne zbirke u muzeju se čuvaju i posmrtna maska Nikole Tesle, kao i otisak njegove desne
Društvo „Sveti Sava“ pre nekoliko dana obnovilo je inicijativu da se pepeo Nikole Tesle premesti iz muzeja i sahrani ispred Hrama Svetog Save u Beogradu. Tu ideju pokrenula je grupa vladika pre pet godina i tada je dobila i podršku Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.
Nije samo hrišćanski, već civilizacijski stav da svakog pokojnika treba sahraniti i ne vidim zašto bi velikanu kao što je Nikola Tesla to trebalo uskratiti, kaže predsednik društva „Sveti Sava“ Dušan Zupan za Novosti.
U Muzeju Nikole Tesle, međutim, kažu da su još 2005. godine doneli zaključak da bi ostaci trebalo da ostanu u njihovim prostorijama. Kažu da se urna čuva i štiti u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima i da je izložena na način da omogućava da svaki posetilac lično „doživi pijetet i oda dužno poštovanje velikom naučniku“.
“Muzej u kojem se čuva Teslina zaostavština već je po sebi hram one vrste koju je Tesla cenio i razlikovao od religijskih hramova”, kažu u muzeju.
Urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle je kulturno dobro i zato se ne tretira na isti način kao posmrtni ostaci koji nisu kulturno dobro. Stavljanje Tesle u okvire bilo koje crkve neprimereno je njegovom značaju i ličnom opredeljenju, smatraju u muzeju.
Direktor muzeja Vladimir Jelenković, objašnjava da ne postoje dokumenti niti svedočenja o tome na koji način je Tesla želeo da bude sahranjen. I o religiji je nerado govorio.
Mislim da je suštinski bio agnostik, kaže Jelenković. Želeo je da se bavi naukom i nije ispunio očevu želju da postane sveštenik. I u brojnim intervjuima koje je davao uvek je izbegavao da govori o religiji. Jedini argument svih koji se zalažu da bude sahranjen u Hramu Svetog Save je to što mu je otac bio sveštenik.
Tesla je umro 7. januara 1943. u hotelu „Njujorker“ u Njujorku. Obred je održan u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu, posle čega je sahranjen na groblju Fernklif.
Nepuna dva meseca kasnije, telo je po želji njegovog naslednika Save Kosanovića ekshumirano i kremirano. Pretpostavlja se da je Kosanović strahovao da bi u jeku krvavih sukoba Srba i Hrvata grobnica mogla da bude oskvrnuta.
Prah velikog naučnika ostao je u rozarijumu njujorkškog groblja sve do 1957. kada je posle smrti Save Kosanovića, njegova naslednica Milica Trbojević odlučila da ga prenese u Beograd gde su položeni u muzej.
Akademik Vladan Đorđević, urednik edicije SANU „Život i delo srpskih naučnika“, kaže da nema dilemu da bi ostatke Nikole Tesle trebalo premestiti iz muzeja.
Zemni ostaci Nikole Tesle ne bi trebalo da se čuvaju u muzeju, kaže Đorđević. Mislim da bi trebalo pronaći odgovarajuće mesto i izgraditi mauzolej posvećen velikom naučniku u kojem će na dostojan način biti čuvani njegovi ostaci.