Novosti navodi da, po toj računici, zaštita svedoka, uglavnom u suđenjima za organizovani kriminal, građane Srbije košta oko 250.000 evra mesečno.
Pored zaštite, svedoci, po zakonu, imaju pravo i na pomoć koja može biti psihološka, socijalna, pravna, pa i ekonomska. Mogu dobiti i promenu prebivališta, kao i prikrivanje ili promenu identiteta.
Koliko ljudi brine o njihovoj bezbednosti, za javnost je takođe tajna, kao i koliko je svedoka prebačeno u inostranstvo u saradnji sa drugim državama. Čuvanje svedoka posao je Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku ili obične policije, u zavisnosti od dogovora sa tužilaštvom.
Priču o zaštićenim svedocima i njihovoj bezbednosti u žižu javnosti vratio je bombaški napad u kojem je ubijen Radojica Joksović, rođak zaštićenog svedoka Nebojše Joksovića.
Prema jednoj teoriji, njegovo ubistvo je osveta ili upozorenje klana Darka Šarića protiv koga bi Nebojša Joksović trebalo da svedoči.
Već ranije Nebojša Joksović “upozoravan” je bacanjem bombe na kafić čiji je vlasnik, a nešto kasnije pod nerazjašnjenim okolnostima planula je i njegova štamparija.
Crnu mrlju na program zaštite svedoka bacilo je i brutalno ubistvo Zorana Vukojevića Vuka koji je svedočio u procesu za atentat na premijera Đinđića. Suđenje Aleksandru Simoviću za ovu likvidaciju počinje u sredu u Specijalnom sudu.
Veći deo zaštićenih svedoka su upravo svedoci – saradnici, bivši članovi kriminalnih grupa protiv kojih svedoče.
Kriminolog Zlatko Nikolić smatra da je ovaj sistem veštački presađen iz anglosaksonskog prava i da na našem podneblju ne daje dobre rezultate.