Od oktobra 2011. godine, kada je u praksi počela primena odluke da izabrani lekar može da propisuje anksiolitike samo tri meseca, a posle toga svi koji ne mogu da se smire bez tableta moraju kod psihijatra, smanjen je, za oko 500.000, i broj stanovnika koji o trošku osiguranja uzimaju sedative.
To, međutim, ne znači da je stvarno drastično opala potrošnja lekova za smirenje. Oni sada te lekove uglavnom kupuju na privatni recept, na osnovu parčeta papira sa faksimilom lekara.
Iako to nije po zakonu, kada se gleda finansijski aspekt, jeftinije je nego kada se poštuje propisana procedura. Jer, poslednjom izmenom tzv. pozitivne liste lekova, za anksiolitike je ”listom” uvedeno procentualno učešće od čak 90 odsto! To onima koji ne mogu bez sedativa dodatno tanji živce: čekaju red kod psihijatra, a lek ih košta više nego kada bi ga sami kupovali, jer je obavezna participacija (od 50 dinara) veća od desetog dela cene leka koju pokriva kasa zdravstvenog osiguranja.
– Jedino se za ”dijazepam” ne plaća učešće, zato što se nalazi na esencijalnoj listi Svetske zdravstvene organizacije, a za ostale anksiolitike: ”lorazepam”, ”bromazepam”, ”alprazolam”, plaća se učešće u iznosu 90 odsto, jer su veoma jeftini i njihova cena je od 90 do 200 dinara po kutiji – kaže Sanja Mirosavljević, savetnik direktora RFZO.
Tokom 2010. godine u Srbiji je mesečno na recept izdavano 921.759 kutija sedativa, a 2012 – 635.415.