Nije teško samo deci. I žene koje planiraju porodicu s mukom se zapošljavaju, a samohrane majke, poput Mirjane Stanković iz Beograda, spadaju u najteže zaposlivu kategoriju.
“Kada razmišljam o budućnosti svoje dece, pre svega me brine loše školstvo. Deca iz skromnijih porodica, bez obzira na talenat, nemaju nikakve uslove za napredak – kaže Mirjana, majka dvoje osnovaca.
Njen sin, odličan matematičar, plaća 270 evra školarine godišnje za specijalizovanu matematičku školu “Arhimedes”. Jer nekadašnjih matematičkih sekcija u školama – nema. Njegova majka izdvaja i 3.000 mesečno da bi igrao fudbal, pa kotizacije za učešće na turnirima. Za ćerku, državnu prvakinju u plesu, izdvaja isto toliko. Plus časovi stranog jezika, oprema, ekskurzije…
“U stvari, ne znam da li me više plaši školstvo ili zdravstvo. Moja ćerka ima redak sindrom sa kojim se normalno živi, ali uz doživotnu terapiju. Na šest meseci obavezne su kontrole i analize. Ako ne želim da čekam mesecima na pregled i analize, i to moram da platim”, žali se Mirjana.
Kao samohrana majka u postupku razvoda ona se oseća nezaštićenom. Formalno joj, kaže, pripada 15 do 35 odsto muževljevih prihoda na ime alimentacije, ali iskustvo njenih prijateljica pokazuje da se to u praksi ne događa.
Svake decenije zemlja ostane za 200.000 do 300.000 najmlađih manje. Od 1991. do poslednjeg popisa rođeno je više od pola miliona beba manje, a vetar u leđa “beloj kugi” daju siromaštvo, nezaposlenost, smanjenje socijalnih davanja, prepolovljene pomoći trudnicama, manjak mesta u vrtićima, rastuće vršnjačko i uopšte nasilje nad decom, pedofilija, osećaj beznađa i nesigurnosti.
Pravo pitanje, po mišljenju Dragane Soćanin, iz Udruženja “Roditelj”, jeste kakav plan ima država za odgovarajuću podršku porodicama sa decom.
“Sve u vezi sa decom kod nas je poražavajuće! Počinje sa zapošljavanjem budućih majki koje na razgovoru za posao prvo dočekuje pitanje da li planiraju da zatrudne. Niko u Srbiji ne želi ženu kao majku – ni poslodavac, ni država, koja mora da joj plaća bolovanje. Zatim sledi trudničko bolovanje, sve sa korupcijom kod vođenja trudnoće i porođaja, pa problem sa nepriznavanjem zdravstvenih knjižica ženama čiji poslodavci nisu uplatili poreze i doprinose, pa neisplaćivanje alimentacija, pa muke dece sa invaliditetom i mališanima sa smetnjama u razvoju, pa smanjenje jednokratne pomoći nezaposlenim majkama u Beogradu sa 50.000 na 20.000… Da ne pričamo o novcu koji poslodavac ne isplaćuje na vreme za porodiljsko i zbog čega smo tražili da ga država direktno preusmeri na majke”, kaže Soćanin.
Po njenim rečima, samo u prestonici svake godine najmanje 5.000 dece ostane bez mesta u vrtićima. Kod upisa prednost imaju porodice u kojima su oba roditelja zaposlena. U praksi onaj drugi često radi na crno, za mizernu platu. Dete nema ko da čuva, a nema para ni da plati dadilju. Dečji dodatak je jedina mera namenjena deci za smanjenje siromaštva, a on iznosi svega dvadesetak evra mesečno! Uz to, ne dobijaju ga sva siromašna deca, već samo najgladniji. O svemu tome majke iz ovog udruženja imaju seriju razgovora sa narodnim poslanicima, nadajući se da će država početi da menja socijalnu politiku prema najugroženijima. A to su danas, nažalost, deca.
O, kako kaže, katastrofi u školstvu naša sagovornica bi mogla da priča danima, a pravo pitanje je kako mališani provode slobodno vreme: gluvareći po ulicama i u ilegalnim kladionicama, uz kompjutere i igrice, uz piće i drogu. I šta je zajednica učinila da to promeni? Lokalne samouprave ne organizuju programe za decu, kancelarije za mlade ne rade…
Najnoviji podaci sa sajta “popravni.rs”, koji su lane pokrenule Građanske inicijative, pokazuju da oni koji prijavljuju neki problem u školstvu kao najveću muku detektuju kvalitet nastave (40,5 odsto žalbi), a dve trećine tih primedaba odnosi se na rad nastavnog osoblja. Sa diskriminacijom po različitim osnovama suočava se 24 odsto ljudi, mahom pripadnici manjina, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, učenici, ali i sami nastavnici. Na omalovažavanje, vređanje, povišen ton, neprimeren rečnik, psihički pritisak i druge oblike nasilja požalilo se 13 odsto učenika, dok se svaki deseti posetilac sajta suočava sa korupcijom.
Pristigle su i prijave na nesavesno vođenje obrazovnih institucija, ali i na nastavnike kod kojih je ocena uslovljena odlaskom na izlet, kupovinom knjige ili privatnim časovima. Pritužbe na korupciju pristigle su i na rad studentskog parlamenta, koji ne dostavlja izveštaje o utrošenim sredstvima. Sa problemima vezanim za infrastrukturu sreće se 3,5 odsto učenika, koje muče zapuštene i oronule škole bez osnovnih uslova za rad.
NAJGORE U SREDNjIM ŠKOLAMA
Čak dve trećine pristiglih prijava na veb-sajt “popravni.rs” upućenih iz svih krajeva zemlje odnosi se na probleme u srednjem obrazovanju. Dvadeset dva odsto roditelja i đaka prijavilo je problem u osnovnim školama, 13 odsto na fakultetima, dok su primedbe na rad predškolskih ustanova najređe.
ĐACI I SIVA ZONA
Kada razmišljaju o podmlatku i odlučuju se za broj dece, budući roditelji najčešće postavljaju pitanje sigurnosti – da li će imati dobre uslove za podizanje porodice, posao, stan, da li će deca moći da idu na ekskurziju, u bioskop, na rekreativnu nastavu, ukazuje Marina Bunčić, psiholog u OŠ “Milan Rakić” iz Beograda. U njenoj školi veliki broj dece nema čak ni socijalno osiguranje! Njihove majke zaposlene su u sivoj zoni, pa kad odu na porodiljsko nemaju nadoknadu. Ipak, za pomoć joj se najčešće obraćaju samohrani roditelji. I među decom i među roditeljima preovlađuje osećaj nesigurnosti. Osim zbog egzistencijalnih problema, oni brinu i o tome da li su im deca zbrinuta, gde i kako provode slobodno vreme. Decu, pak, najviše muči osećaj uskraćenosti za neko materijalno dobro koje imaju njihovi vršnjaci. -U porastu je i nasilje, ali deca u školu samo donose ono što su naučila u porodici. Kao kultura mi smo visoko tolerantni na nasilje. Psihički i fizički kažnjavamo decu, pa onda oni biju druge – kaže Marina Bunčić.
“Više od 12.000 mališana u Srbiji hrani se u narodnim kuhinjama, što znači da je trećina korisnika mlađa od 18 godina. Većini je to jedini obrok u toku dana. Svako sedmo dete bukvalno je gladno!”
… – Nije vam bio dobar “Tito-Kardeljev komunizam”, hteli ste Kraljevinu Srbiju (od Soluna do Triglava)? Pa – IMATE JE: tako je bilo u toj kraljevini… Čitajte istoriju, ako je niste čitali do sada!