Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu za pokušaj ubistva protiv Ljilje Buhe posle njenog svedočenja u Specijalnom sudu tokom procesa protiv pripadnika “zemunskog klana” 30. novembra 2005. godine.
Ljubiša Buha bio je svedok saradnik u procesima za ubistvo premijera Srbije i protiv “zemunskog klana”.
Na suđenju je Ljilja Buha je priznala da je po nalogu ubijenog vođe “zemunskog klana” Dušana Spasojevića Šiptara, koji joj je pretio da će joj ubiti sina i silovati ćerku, pristala da 2002. godine tadašnjem suprugu sipa otrov u piće.
Ona je detaljno ispričala kako su joj Spasojević i takođe ubijeni “zemunac” Mile Luković Kum dali otrov, presrevši je na putu do pijace.
Muža je, kako je tada ispričala, pokušala da ubije sipajući mu otrov u sok, ali je ipak uspeo da preživi.
“Bila sam svesna da činim krivično delo, ali sam istovremeno imala veliki strah. Ljubiša mi je pre toga više puta rekao da su Spasojević i Kum budale, da su mnogo moćni i skroz ludi. Znala sam da ih se i on plašio…Ja sam Spasojevića lično smatrala za budalu sa pilećim mozgom koji je novcem i bahatim ponašanjem hteo sve da završi. Ali ga je stigla pravda i završio je kako je i zaslužio…”, rekla je Buha svedočeći na tom suđenju.
Ona je tada posvedočila i kako su je Spasojević i Luković vodili kod javnog tužioca da optuži tadašenjeg supruga za ubistvo policijskog generala Momira Gavrilovića i kako je posle gotovo godinu dana, za vreme policijske akcije “Sablja”, uspela da pobegne otmičarima koji su je držali u “mafijaškom šteku”.
Ljiljana Buha je nestala u maju 2002, a pronađena je godinu dana kasnije u jednom šahtu u kome se skrivala.
Prema njenom svedočenju, “zemunci” su je oteli 7. maja 2002. godine i selili je iz stana u stan, dok nije uspela da pobegne posle ubistva premijera Zorana Ðinđića.